Kletva i blagoslov Svetog Nektarija i FK Sevilja
Sve je počelo tokom fudbalske sezone 1970-1971. kada je Den Georgiadis, bivši grčki fudbaler Panatenaikosa, a tadašnji menadžer, došao na ideju da dovede fudbalski tim iz Sevilje (Španija) u Atinu kako bi odigrao niz prijateljskih utakmica sa AEK-om.
Georgiadis, koji je bio svetski čovek i poliglota budući da je govorio sedam jezika, a koji je pritom i montirao stolove u svlačionice kako bi igrače učio o sofrologiji je, želeći da iskoristi posetu Španaca, ove odveo u obilazak Akropolisa u Atini. Tokom njihove posete, Georgiadis bi često govorio Špancima o čudima Svetog Nektarija, pa je rešio da organizuje ekskurziju na Eginu, u manastir Svetog Nektarija, gde se nalaze i njegove mošti.
Pre nego što će stići na Eginu, Georgiadis je Špancima govorio o manastiru toliko da su oni stekli utisak da će tamo videti nekakvo impresivno, velelepno zdanje, poput bazilike Makarena. Ali, predanje kaže, po dolaskuu manastir igrači nisu bili impresionirani, budući naviknuti na grandiozne španske crkve, pa su se svi skupa šegačili i smejali pred Georgiadisom.(Treba pomenuti da u to doba manastir nije bio ni blizu razvijen kao danas) Georgiadis je bio zaprepašćen njihovim nepoštovanjem do te mere da im je rekao da će im se sve što su izrekli vratiti.
Tako je, po povratku igrača u Sevilju počeo njihov,,niz promašaja”. Bivali su sve lošiji što je sezona vise odmicala. Uskoro je u timu počelo da se govori o ,,kletvi Svetog Nektarija” koja ih je sustigla zbog njihovog ponašanja u manastiru i zbog izrečenih uvreda. I ne sumnjajte u to da su u Sevilji ovu kletvu shvatili i te kako ozbiljno! Verovali su da je upravo ovo bio razlog za dotad nezapamćeni niz loših rezultata tima i da ih je kletva sputavala.
Kletva je lebdela iznad kluba Sevilje 25 godina! Kao da nije bilo kraja na vidiku, frustrirani su bili kako igrači tako i navijači. Tada je Antonio Leal Gonzales odlučio da pokuša da učini nešto po pitanju kletve, ta 1995. je bila najgora godina do tada za klub i rešio je da pokuša da kletvu skine. Prilika se ukazala oktobra 1995, kada je Sevilja igrala protiv Olimpiakosa za UEFA kup.
Antonio L. G. je posetio Eginu kako bi odao počast Svetom Nektariju, u nadi da će nakon 25 godina podići kletvu sa svog kluba. Gonzales je stigao na Eginu i taksijem otišao do manastira Svetog Nektarija. Popeo se uz breg i ušao u kapelu grobnice Svetitelja pa je ispod ikone ostavio buket cveća. Nadajući se da će to biti dovoljno, vratio se u Atinu.
Meč lige šampiona je bio zakazan za naredni dan. Pred sam kraj meča, kada su mislili da je sva nada izgubljena, Sevilja je pobedila. Nakon toga je usledilo osvajanje Španske lige, Super lige, 4 puta lige šampiona i Evropske super lige.
I do dana današnjeg, pre svake važne utakmice, pogotovo onih u evropskoj ligi, igrači rado nazdrave piće u čast Svetom Nektariju (kao na slici ) kako ga ne bi opet uvredili.
Tekst: Džon Sanidopulos, 2017/Prevod: K. Savković
