Карађорђе добио мурал у Великој Плани

Пише: Душан Марић

Ђорђе Петровић Карађорђе, легендарни вођа Првог српског устанка, један од највећих војсковођа у српској историји, добио је мурал у Великој Плани, поморавској општини у којој се налази Радовањски луг, место где је један од највећих војсковођа у српској историји мучки убијен.

Иронијом судбине мурал је насликан у Улици Милоша Великог. Тако се велики Вожд придружио српским патријарсима Павлу и Иринеју, још двојици великана, који су свој мурал у овом граду добили прошле године.

Мурал је јуче насликала академска сликарка из Велике Плане Уна Николић, уз помоћ свог колеге из Шапца Ђурађа Стевановића. Њих двоје су аутори и мурала великодостојника Српске пра вославне цркве. Одсликавање сва три мурала финансирала је Туристичка организација Велике Плане.

Вожда Карађорђа и његовог пратиоца и писара Наума Канара, у колиби Драгића Војкића, у селу Радовању, убио је Никола Новаковић у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године, секиром, на спавању.

Он је мртвом вођи прве српске револуције одсекао главу и њу, заједно са оделом, које је скинуо са убијеног и његовим стварима, предао организатору убиства смедеревском војводи Вујици Вулићевићу. Вулићевић, који је био Карађорђев кум, је тај несрећни „товар“ послао у Београд, другом вождовом куму Милошу Обреновићу.

Глава, опрана од крви, је један дан стајала у конаку кнеза Милоша, преко пута Саборне цркве, положена на бели тањир а сутрадан однета београдском везиру. Везир је главу вратио Милошу, који је нашао касапина и наредио му да са ње скине кожу.

Након што је осољена и испуњена памуком и сламом, кожа је послата везиру, који је исту послао у Цариград, где је по наређењу султана била истакнута на бедему, пред сарајем.Глава је украдена са бедема. Није познато ко је то учинио. Остало је предање да је то учинио неки Грк.

Вождова лобања је покопана поред Саборне цркве, да би 1819. године била пренесена у Тополу и сједињена са Карађорђевим телом, које је извађено из гробнице у Радовањском лугу и такође пренето у паланку на Опленцу.

Кнез Милош и Карађорђе су се окумили кад је вожд крстио његовог првог сина и дао му име свог оца – Патар. Дечак је умро док се са мајком Љубицом крио у збеговима на Јелици и другим планинама тог дела Србије. Сахрањен је у манастиру Никоље, у Овчарско-кабларској клисури.

Карађорђе још увек нема споменик у Великој Плани.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.