Погледајте филм НДХ – страх, понор, мук

Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали “пакао у каменој пустињи”, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из “планине мртвих у славонској равници”, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук, који је снимљен пре пет година и који је брзо пао у заборав.
Аутор филма: Стеван Костић

Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и Доњу Градину у БиХ, односно Републици Српској, као и Меморијални музеј “Јад вашем” у Јерусалиму, најпознатију светску институцију која се бави истраживањем холокауста. У филму се говори и о улози Римокатоличке цркве и загребачког надбискупа Алојзија Степинца, о односу социјалистичке Југославије према догађима из Другог светског рата, о односу према НДХ данас, о бројевима, и о томе како треба да се сећамо жртава НДХ.

Аутор je Стеван Костић, монтажа Горан Мијић, сниматељ Александар Агбаба, тонски сниматељ Саша Прибаковић, текст читао Душан Радуловић, новинари сарадници Драгана Игњић, Милица Јевтић, а стручни консултанти Дејан Ристић, Јован Мирковић

Погледајте филм:

Први део: НДХ Страх

Други део: НДХ Понор

Трећи део: НДХ МУК

У филму, између осталих, говоре: директор Центра “Симон Визентал” из Израела Ефраим Зуроф, аутор филмова “Крв и пепео Јасеновца” и “Тестамент”, редитељ Лордан Зафрановић, историчари из Београда и Загреба – Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Јосип Јурчевић, Ђуро Затезало, босански фрањевац Марко Оршолић, публициста Славко Голдштајн, потомци страдалих у Јадовну – Борис Беговић и Душан Басташић, као и људи из Спомен подручја Јасеновац, Доња Градина и Музеја жртава геноцида.

Најпотреснији део филма су сведочења преживелих логораша из Јасеновца, као и из дечјих логора Јастребарско и Сисак.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *