Kako se kalio najbpolji košarkaš sveta
Kakva priča. Koliko truda, znoja i odricanja je bilo potrebno da bi Nikoli Jokiću san postao java. Mada, kada pogledamo Nikolin karakter, tu staloženost, smirenost, realno sagledavanje stvari, možda ovo MVP priznanje nije bilo prisutno ni u najluđim snovima.
Put – od od simpatičnog „bucka“, koji želi samo da odigra partiju basketa u kraju, preko epizoda u Vojvodini i Megi, pa sve do najboljeg igrača na svetu – nije nimalo lak.
Srpski centar je išao korak po korak, napredovao, kako na fizičkom, tako i mentalnom planu, bez prevelike pompe stigao je do ovde i sa samo 26 godina stekao status možda i najboljeg košarkaša u istoriji naše zemlje.
Poznato je koliko je teško Evropljanima da uopšte stignu do NBA. Nije lako ni steći koliko-toliko pristojnu ulogu u najjačoj ligi na svetu, a kamoli postati MVP.
Put do Amerike obično ide preko nekih od najvećih ekipa na starom kontinentu, ali ova priča je atipična.
U ovom tekstu ćemo se prisetiti Nikolinih početaka, anegdota, izjava, Drafta, loše partije koja ga je praktično poslala u NBA – i tu stati.
U posebnoj temi ćemo obraditi njegov put od dolaska u Denver pa do MVP priznanja u NBA ligi, a sada ćemo se vratiti desetak godina unazad…
Iako najveći broj naših uspešnih, priznatih košarkaša može da se pohvali da su branili boje Crve
ne zvezde ili Partizana, sa Jokićem to nije slučaj. On je pažnju skauta i agenata skrenuo u Vojvodini, igrajući za kadetsku selekciju, da bi nešto šira javnost za njega čula tek po dolasku u Megu, fabriku talenata.
Naravno, glavni čovek u čitavoj priči bio je Miško Ražnatović, koji je sa saradnicima iz Beobasketa uspeo relativno lako da privoli Nikolu da potpiše ugovor.
Jokić je te 2012. godine, noseći dres novosadskog tima, u kontinuitetu beležio ozbiljne brojke, kako u broju postignutih poena, tako i sakupljenim skokovima, napravljenim asistencijama.
„Pozvao sam telefonom našeg glavnog skauta, Branimira Tadića raspitujući se o tom Jokiću. Na moje veliko iznenađenje, on uopšte nije znao da taj igrač postoji. Insistirao sam da mi hitno proveri da li taj centar bazira igru i uzima skokove na snagu, jer je biološki stariji i jači od vršnjaka ili pak je to posledica talenta. Uskoro sam dobio povratnu informaciju, da od fizike nema ni ’f’ i da se radi zapravo o igraču, koji kuburi sa viškom kilograma, ali ima veliki talenat. Rekao sam Tadiji da već sledećeg dana ode u Novi Sad i da se ne vraća dok mali ne potpiše za Agenciju, što je i obavljeno u toku nedelje“, ispričao je Ražnatović svojevremeno.
Nikola je jednu od tih partija odigrao u porazu od Partizana, kada je imao 34 poena i 19 skokova, uz indeks korisnosti 50.
Jokić nikada nije odradio niti jedan trening sa prvim timom Vojvodine, a kako Ražnatović ističe, ona nije prepoznala o kakvom se igraču radi, a sam prelazak u Megu, prošao je glatko i „pod vrlo korektnim uslovima“.
Miško Ražnatović je spuštao loptu, govorio da ne treba da se žuri, a isti stav, opravdan, imao je i kondicioni trener Marko Ćosić.
Dobro je poznata priča kako Jokić nije mogao da napravi nijedan sklek, što ne treba da čudi, ako se uzme u obzir da je Nikola na dnevnoj bazi jeo pola kile bureka i pio dva litra Koka Kole.
Veliku ulogu u postavljanju Nikole na pravi put imali su gorespomenute osobe, ali i njegov brat Strahinja, koji je i sam bio veliki talenat.
Bilo je dana kada Nikola jednostavno nije želeo da se bavi košarkom. Ipak, razgovori su urodili plodom i Nikola je polako postajao svestan šta je sve potrebno da bi se ovim sportom bavio na vrhunskom nivou.
Uozbiljili su ga, ali kako je Ražnatović kasnije priznao, to i dalje nije bio onaj nivo na koji su navikli u profesionalnom sportu.
U prvoj sezoni, nastupajući za juniore Mege, stigao je do polufinala HEBA lige, ali i finala Evroliginog kvalifikacionog turnira.
Krajem sezone 2012/13. usledio je i debi za seniorski tim…
Nakon povrede Novice Veličkovića, visoki Somborac je dobio priliku u trećem duelu, u „vrućem“ Pioniru.
„Pojavio sam se niotkuda i dočekao da zaigram u polufinalu. Bila je dobra atmosfera. Kada uđeš na teren onda se isključiš i pokušaš da odigraš što bolje“, rekao je Jokić nakon tog duela.
Naredne sezone dobio je još više prilike da igra, a u proseku je postizao 11,4 poena i 6,4 skokova u ABA ligi. Sa Megom je stigao i do finala Kupa Radivoja Koraća.
Sve je više skauta, čak i onih iz NBA lige, te sezone dolazilo u Sremsku Mitrovicu da vidi uživo koliko Nikola može.
Njemu to nije predstavljalo tenziju i pritisak, a imao je i recept za to.
„Na parketu zamišljam kako sam na basketu i kako u gledalištu nema nikoga sa strane. Trudim se da se igram i na mene može da utiče samo to što me gledaju roditelji i familija. Skauti, ostali treneri i generalni menadžeri često su prisutni, ali to ne može da me poremeti i da mi skrene pažnju, iako je jako lepo znati da te gleda neko“, govorio je Jokić.
Tada mu je bilo 19 godina – vreme je za NBA draft.
Od cele te priče Nikola nije mnogo očekivao, a u prilog ovome govori činjenica da NBA draft nije ni gledao, već spavao.
Za razliku od Nikole, njegov brat Nemanja je sve to pratio u Njujorku i na kraju, otvarajući šampanjac, javio šta se dogodilo.
Mada, sudeći po izjavama Miška Ražnatovića, Nikola je vrlo verovatno mogao da zna epilog drafta.
Desetak dana pre samog događaja, Jokićev menadžer je insistirao, a naposletku i dobio obećanje da će njegov klijent biti izabran kao 41. pik.
„Razmišljali smo o prethodnim draftovima kada su timovi propuštali igrače poput njega. I Mark Gasol nije bio Adonis kada je bio izabran u drugoj rundi, ali je izrastao u odličnog košarkaša. Tako smo znali da je odličan dodavač i da ima izvanredan osećaj za igru“, pričao je Tim Koneli, predsednik košarkaških operacija Denvera i dodao:
„Kada smo ga draftovali gledali smo njegovu prvu profesionalnu utakmicu. Svi smo bili u istoj sobi i svi smo isto razmišljali. Ovaj momak je zaista dobar. Dodaje bez gledanja, pogađa trojke, asistira, igra na „postu“. Mislili smo da će biti dobar igrač, ali posle prvih mečeva, pomislili smo da bi mogao da bude mnogo više od dobrog igrača.“
Odlučeno je da Nikola u Megi ostane bar još godinu dana, tokom kojih su ljudi iz Nagetsa polako počeli da razvijaju odnos poverenja sa srpskim centrom, ali i njegovom porodicom.
Ta 2014/15. sezona je pokazala da je Nikola prerastao regionalnu ABA ligu, koju je završio kao najkorisniji igrač.
Jokić je još na početku sezone pokazao da će ovo biti njegova sezona, kada je u trijumfu Mega Leksa i MZT Skoplja u prvom kolu ostvario indeks 44.
Samo je još dvojici igrača to pošlo za rukom, da bi Nikola to uspeo još jednom tokom sezone, u duelu Mege i Zadra, u šestom kolu.
Pored toga što je proglašen za najkorisnijeg igrača lige, Jokić je bio i najbolji skakač regularnog dela sezone. Jokić je upisao 222 skoka, odnosno 9,25 po utakmici.
Sa sjajnim partijama pojavili su se i klubovi iz vrha Evrolige, pre svih Real Madrid i Barselona.
U tim trenucima je delovalo zaista realno da Nikola ode u Španiju, najverovatnije Blaugranu, a to potvrđuje i Jokićeve izjave, poput ove:
„Ako bih mogao da biram, prvo bih otišao u neki evropski klub, a posle u NBA ligu. Jer, smatram da se lakše razvija u Evropi, dok mladi igrači retko dobijaju šansu da igraju u NBA ligi. Iskreno, od toga što sam izabran na draftu ja trenutno nemam ništa, sem da Nagetsi imaju pravo na mene, ali videćemo, još je rano pričati o tome“, rekao je Jokić negde u tom periodu.
Ipak, potpisivanje ugovora sa Barsom je odloženo, pošto je Nikola odigrao najgori meč u karijeri, baš kada su izaslanici iz Katalonije došli u Sremsku Mitrovicu.
Prvi korak ka NBA bilo je igranje Letnje lige, tokom koje je u proseku postizao osam poena, 6,2 skoka i 1,4 blokade po meču.
Ubrzo se pridružio prvoj ekipi Nagetsa i kao relativno nepoznat igrač počeo da demonstrira obrise partija koje će ga krasiti u godinama koje dolaze.
„Kada smo imali prvi trening u kampu, bio je srećan što je ovde. Nije se trudi da bude zvezda“, rekao je Vil Barton, saigrač. Slično mišljenje je imao i trener Majk Meloun.
„On radi stvari na treninzima koje vas nateraju da kažete ’Vau, ovaj mali ima šansu da bude đavolski dobar igrač’. Tako je mlad i vešt, a činjenica da je postao bolji u odnosu na period kada je igrao letnju ligu“, rekao je Meloun na početku Jokićeve ruki sezone.
Glavni problem pre dolaska, ali i na samom početku NBA karijere, za Jokića je predstavljala fizička sprema, nedovoljno dobra kondicija, mišići, ali i nezdrava ishrana.
Zanimljivo je i viđenje Arturasa Karnišovasa, tadašnjeg generalnog menadžera Denvera, koji je kasnije priznao da su pri procenjivanju Nikole Jokića gledali snimke Marka Gasola!?
„Pa, da! Svi su mislili da Nikola nije dovoljno fizički razvijen da bi se nadmetao u NBA ligi. Uključujem tu i nas. Ali, veština je bila jasno vidljiva, stalno prisutna. Tu mislim na dodavanje, šutiranje, ali i na najbolje ‘ruke’ koje sam ikada gledao. Trebalo je samo videti kako će se razvijati, kako će se uklopiti u naš sistem. I, evo, on je sada naš – plemejker“, rekao je Karnišovas.
I, eto, rizik im se isplatio. Jokić ne samo da je postao „plejmejker“ Nagetsa, već i najbolji igrač ove franšize.
I MVP NBA lige!
Tekst: Milan Tomić/B92/foto: Profimedia, Srđan Stevanović i Peđa Milosavljević