Изузетан јубилеј: 15 векова манастира Подластва

23. септембар 2019. Zdravko Elez 1077 Views 0 Comments

Одбор за обнову манастира Подластва – Грбаљ обавештава верни народ да се приводе крају припреме за прославу 1 500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице и 800 година самосталности Српске Православне Цркве 27. и 28. септембра.

Програмом прославе 27. септембра у 18 часова предвиђена је вечерња служба са свечаним дочеком Патријарха српског г. Иринеја. У 19 часова биће одржана свечена академија на којој ће беседити књижевник Драгослав Бокан, саопштили су из Одбора за обнову манастира. Света патријаршијска литургија одржаће се 28. септембра у десвет часова са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором.

У 12 часова за све присутне вернике биће приређена трпеза љубави уз културно уметнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског певачког друштва „Јединство“ из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Певачко друштво Грбаљ. Верницима ће се обратити патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско приморски Амфилохије, Станко Магуд и Марко Бато Царевић.

Уочи прославе, на манастиру су постављене украсне заставице, а постављена је и посебна расвета која ће га осветљавати све до датума прославе. Одбор је за све вернике обезбедио паркинг простор испод манастира код аутобуског стајалишта у Ластви Грбаљској. За све слабопокретне особе биће обезбђен комби превоз од паркинга до манастира.

Манастир Рођења Пресвете Богородице кога је 1350. године обновио Цар Душан, вековима је духовно и просветитељско седиште Грбља. На месту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен део мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI века.

Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору. Кроз трајање храма кроз векове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са троделним звоником на преслицу.

Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII века. У храму је на јужном делу олтарског зида делимично сачуван мањи део старог фрескописа из XV века, док је у највећем делу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа.

У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је Никола Ерцеговић из Врановића завештао овом манастиру цекин свећа: “да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех“, а затим 1427. године, за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донет у овом манастиру.

У току свог вишевековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године.