Издаја улцињског Елиота Неса

Пише: Мишо Вујовић

Да. Све је јасно. Све иде по сценарију, како смо претпоставили након мучног амбијента и рафалне паљбе владајуће коалиције по свом мандатару приликом изгласавања актуелне владе.

Било је потребно само време да се заметне траг, да се штошта преуми, заборави, искомпромитује, забашури и наравно, амортизује или релативизује све оно што је Ђукановић са својом кликом чинио три деценије.

Чињеница је да се Кривокапић није снашао и поред разапињања на више страна. Трчање од цркве до амбасада поприлично га је исцрпело. Изјаловила му се идеја да ускочи у мантију православног мудраца. Имао је сјајну перспективу али у дуелу са превејаним лисцима он и његов неискусни тим, са пар енергичних појединаца попут Весне Братић и пројектованим Абазовићем, доброћудни премијер није имао шансе.

Звучи саркастично, Кривокапић је са тамним наочарима и белим штапом постао тужни пајац у циркусу чијем опстанку је и сам дао солидан допринос.

Здравко Кривокапић је, формирајући владу такозваних експерата, чије трајање је у самом старту орочено на годину и кусур дана, подлегао уцени Дритана Абазовића, сматрајући, слепо и краткорочно, да ће таквим избором имати већи ауторитет од оног да су министри бирани из политичких странака.

Осим фиктивно-куртоазне и императивно постављене подршке амбасадорке САД и амбасадора Немачке, Кривокапић од почетка мандата није успео да придобије ниједног савезника. Због несмотрених изјава сукобио се са председником Србије, Александром Вучићем, одуговлачењем да потпише Темељни уговор замерио се врху Српске православне цркве, наставио антируску политику званичне Подгорице, обезбедио континуитет спољне политике и унутрашњих токова црног новца претходне власти…

Уз евидентну несналажљивост, Кривокапић током целог мандата показује политичку дезоријентисаност. Умишљено се ширећи на “вратима историје”, зачикава лидере ДФ, убеђен да нико није спреман за неизвесне ванредне изборе и слепо следи селективног Дритана Абазовића у улози улцињског Неса Елиота, који контролише комплетан репресивни и безбедносни апарат.

Најновије заплена кокаина у магацину компаније “Воли”, чији је власник Ђукановићев интимус Драган Бокан (који није ухапшен, за разлику од Будимира и Тамаре Крстовић у чијем магацину је заплењена тона и четиристо килограма кокаина), показује да је Дритан Абазовић, ако није узео паре, како га оптужују, само извршитељ са ограниченим овлашћењима.

Што се тиче издаје воље бирача, увијене у обланду мањинске владе са мањинама (добро звучи) и уз подршку ДПС-а – она је евидентна и припада другој фази сценарија. Трећа је, по истом сценарију, цепање ДПС- а на два дела: на мало флекаве и на упрљане до грла.

Исфлекана фракција ће постати прихватљива за реконструкцију мањинске владе, што ће уједно значити и аболицију многих функционера, чланова, финансијера ДПС-а као и бизнисмена блиских тој клептократској организацији, под чијом владавином је Црна Гора постала Мала Колумбија.

“Не за пари, већ за много пари”, кажу Бугари.

Искуство нас учи да је издаја увек мотивисана страхом или похлепом за новцем или одређеним капацитетом моћи.
Рекапитулирајући претходни турбулентни период владе, Абазовићева игра са временом је више него очигледна и одвијала се у две маркетиншке етапе.

”Спашавање” Црне Горе из канџи криминала и борба против такозваних националиста и клеронационалиста, што је суштински намера да се Србима и СПЦ у Црној Гори ускрати било какав ниво владавине и одлучивања.

Трећи крак прве демократске власти, Скупштина Црне Горе, до сада је беспрекорно одиграла свој део сценарија. Опструкције око доношења суштинских закона из ове позиције не изгледају као део борбе за што боља решења у интересу грађана, већ део сценарија који обезбеђује стабилност равнотеже немоћи, којом управља свемоћни Дритан Абазовић, чији ће први лидерски потез у новој влади бити приступање Црне Горе мини шенгену, где ће се, по свој прилици, привезати брод за чланство у Европској унији.
Доношење кључног Закона о тужилаштву и тужилачком савету, према оптужбама ДФ опструисао је Алекса Бечић, председник Скупштине Црне Горе, који је одавно типован за новог лидера, док би његове демократе као мултикултурална,

мултиконфесионална и мултинационална странка, усисале добар део чланства и бирача ДПС-а. Отуд је изненађујући његов сукоб са фаворизованим Абазовићем. Бечић се, по свој прилици, након боравка код Васељенског патријарха, намерно супротставио Абазовићу, инвестирјући у четврту фазу овог пројекта.

Све наведено оставља дојам да свако, укључујући наивног Кривокапића има своју улогу у представи демократска деноминација Црне Горе. Бечић, као толерантна, општеприхватљива и умерена, политички перспективна личност, веома је атрактивна удавача након треће фазе.

Неуобичајена посета Председника Скупштине оставила је простор за многе шпекулације, од лобирања за самосталност православне цркве у Црној Гори до “припрема да Црна Гора постане центар екуменизма“, што је својевремено наговестио и римски Папа, а на шта подсећа Чејо, непоколебљиви и борац за здраво друштво без тајних заједница, јавних издаја и енормних пљачки.
Бечићева ничим изазвана посета Васељенском патријарху пропраћена је разним шпекулацијама и у грчкој штампи.

Уз усвајање више традицији супротстављених закона, укључујући и онај о истополним заједницама, нова власт је наставила континуитет разбијања традиционалних вредности.

Црна Гора ће постати Екуменски центар, како је својевремено најавио Папа:

“Сада је јасно кога су кабалисти изабрали да у Црној Гори води овај пројекат. Бечић у свом изборном филму случајно није носио скаламерију са Давидовом звездом, полумесецом и некаквим крстом”, упозорава мој саговорник уверен да већина актера само спроводи зацртану агенду која ће обезбедити пожарне степенице за спасавање Мила Ђукановића и његове хоботнице.