Искуства Рускиња у браку са Србима
Рускиње све више претражују интернет по речима „удати се за Србина“, „какви су српски мушкарци у вези“, „особине српских мушкараца“… Зато је ауторка овог текста, и сама Рускиња удата за Србина, одлучила да скупи на једно место сва своја и туђа запажања и искуства. Написала је помало комичан текст о Зокију и Бокију, две дијаметралне супротности, од којих је један носилац свих негативних а други свих позитивних црта српског карактера. Прочитајте па нам реците да ли се слажете са њеним мишљењем.
Текст који преносимо у цлини је објављен на сајту „Гора и дерево“, а иде овако:
Ко је и какав је Зоки?
„Почнимо од немирка Зокија. Зоки је прост и ограничен. И не ради се само о томе што му фали неки разред основне школе, већ о немању жеље да се развија и учи. Другим речима, фали му чука у глави. Али он ће увек имати шта да каже о свим догађајима и појавама на овом свету као прави експерт.
Зоки никада није напуштао свој завичај, али је сигуран да је у иностранству све крцато гејевима и масонима, који пишају на Словене са врха својих пирамида.
Зоки је у првом разреду учио руски и зна пуно о Толстојевском!
Он такође зна да је Србија колевка свих цивилизација и народа, да је српски језик прајезик свих језика на беломе свету. Да на Балкану постоје места где авиони лете без горива и да су сви ниски људи преваранти и хохштаплери, а газирани напици и супене коцкице лече желудац…
Зоки највише воли да проводи време са другарима у кафићу крај кладионице. Сатима пије једну шољу кафе, пуши, ставља последњи новац на нерешен резултат на крају првог полувремена. Ако Уједињеним нацијама некада затребају прави сарадници нек сврате у кафић код Зокија: тамо чаме највећи умови геополитике, економије и права.
Зоки је обично незапослен за шта криви власт и капиталисте. Јер нико неће да дође код Зокија и предложи му хиљаду еврића месечно за ништа. Он никад неће обијати прагове, повећавати квалификацију, слати CV и радити за скромне паре.
Зато Зоки живи од пензије његових родитеља и од цркавице коју пошаљу рођаци из ЕУ.
Странкињу са севера Зоки лако може да привуче својом ефектном јужњачком лепотом и бруталношћу, животињском пожудом. Али касније се сазна да је Зоки у кревету егоиста и грубијан, а о женској сатисфакцији је стекао представу гледајући порниће.
Ако имате ту несрећу да будете у вези са Зокијем, сазнаћете да је болесно љубоморан. Спреман је и на физичко насиље. Сам ће притом искористити прву прилику да се набаци симпатичној комшиници.
Зоки неће ни кувати ни чистити – то је женски посао. Мушки је зарада. Али, авај, власти, капиталисти…
Ако је Рускиња богата, она, наравно, мора и новцем да помогне. И не само њему: читавој породици! Због љубави, наравно.
Ако Зокијева жена истрпи све горенаведено и роди сина добиће за награду могућност да се и она једном иживљава над својом снајком.
Ако се пак Рускињи смучи од свега, Зоки се неће само тако развести. Прво ће вам покидати све живце, уцењивати вас децом, покушати да вам узме што више новца. И добро је ако се таква љубавна прича заврши без сакаћења.
Ко је онда Боки?
А сад мало о позитивним странама српских мушкараца, односно, о Бокију:
Најважније у Бокијевом животу су породица и деца. Бољег оца од њега нема. Боки са децом проводи све своје слободно време.
Боки је прави радник. Ако треба наћи ће и други и трећи посао, само да породица не гладује. Од супруге неће тражити да ради, јер она је мајка.
Бокијева животна сапутница не мора да буде лутка са насловне стране. Допадају му се различити типови жена и на првом месту нису сантиметри и килограми, већ женственост.
Боки притом може да изгледа као мистер универзум. Не зато што га је мајка тако родила, већ зато што је физички активан: трчи, иде у теретану, игра фудбал, плива, бије неке друге Бокије.
Боки није алкохоличар. Може да попије са друштвом али се никада неће унезверити.
Боки се упознаје са женама као и Зоки: лак је плен чим трепнете дугим трепавицама. Али за разлику од Зокија, Боки остаје веран својој жени.
Ноћ љубави са Бокијем је чаробна – његов организам је издржљив, темперамент ватрен, јужњачки.
Са Бокијем имате о чему да причате. Он је начитан, зна 2-3 страна језика, пропутовао је пола Европе, радио је свуда и може све.
Са Бокијем је лепо, мирно, сигурно. Толико о њему.
Послушајмо сада шта кажу Рускиње из свог личног искуства.
Јелена (36), 11 година у браку са Србином
Радила сам у Москви у сфери туризма. На један међународни семинар дошла је делегација из Србије. Сви лепотани, али један са добрим осмехом ми је посебно запао за око.
И ја сам се допала Стефану. Показала сам му Москву и тако је то почело. Прве године смо се посећивали а затим ми је предложио да оставим све и преселим се у Србију.
Имамо ћеку (9) и сина (4). Стефан их обожава и не схвата зашто у Русији има тако пуно деце без очева. И ја сам већ заборавила зашто.
Он је банкар и живимо само од његове зараде. Не пливамо у новцу али имамо довољно за пристојан живот. Једном годишње породично путујемо у Русију и пар пута на море.
Можда ћу се вратити на посао кад ми син мало порасте. Али Стефан то од мене не тражи. Тако каже и свекрва, дивна жена. Односи су нам прекрасни и једино ми код ње смета што пуши крај унука.
У целини, задовољна сам животом у Србији. Овде је мирно и не бојим се за децу. Муж је одличан, воли ме, веран ми је. Све руске другарице ми завиде.
Тамара (42), живела 5 година у браку са Србином
Кад сам се упознала са Драганом већ сам била заборавила шта је то бити у вези. Мали град, сви добри мушкарци су заузети, а остали пију. Драган је дошао на градилиште и отишао са мном.
Живели смо у кући његових родитеља. Они у приземљу, ми на спрату, али нисам могла да се бавим неким својим стварима јер су стално некако били присутни. Свекрва је полако пребацила на мене све своје кућне обавезе.
Чим сам пружила отпор, почео је рат. Причали су Драгану да много шетам, да сам јалова, бескорисна. А и Драган је остао без посла. Променио се, почео да долази пијан, љут. Рекао ми је да сам ја крива што немамо децу и правио ми љубоморне сцене. Дошло је и до тога да ме је једном јако претукао. Свекрва ми је брисала лице и молила ме да га не пријављујем.
Рита (24), 10 месеци у вези са Србином, ускоро ће свадба
Никада нисам веровала у сајтове за упознавање и неочекивано за мене упознала сам се са једним милим момком из Србије.
Сада живим у Новом Саду. Срђан и ја имамо много тога заједничког. Волимо необична места, трошне кућице, старе сокаке. Он ми је показао ту страну града. А затим сам схватила да нам је забава заједничка а проблеми су само моји.
Требала ми је сваког месеца виза, посао без докумената нисам могла да нађем. Имала сам осећај да сам нека играчка коју су довели из Москве за забаву. Једном сам све то рекла Срђану и посвађали смо се. Кренула сам сместа на аеродром а он је пожурио за мном, извинио се и предложио ми брак.
Свадба нам је кроз два месеца. Срђан покушава да се понаша одговорно и видим да напредује. Али имам утисак да сам га натерала да ме запроси. Он је прилично пасиван. То ме нервира, али се надам да је то само због узраста (26 година).
Као и други српски мушкарци он зависи од мишљења околине. За њега је главно да изгледа као даса пред друговима. Сви се они бусају у груди: ко је овде највећа мушкарчина?!
Али ја волим Срђана са свим његовим манама и мислим да ће ми успети да га преваспитам.
Јекатерина (33), 8 година у браку са Србином
Наши су односи необични и за Србију и за Русију. Може се рећи, партнерски, европски. Прво сам се преселила на Балкан а тек затим срела њега.
Радимо и он и ја. Буџет нам је заједнички. Кућне обавезе делимо фифти – фифти. Ја више кувам и шетам са псом, а он више пере судове и сређује стан.
Ми не желимо децу. То знају само најближи, нормални људи. Осталима говоримо да не можемо да имамо децу. У Србији је опасно рећи да си „чајлдфри“.
Његови родитељи живе у селу на југу Србије. Људи су тамо конзервативни. Кад идемо код њих правимо се да смо патријархални пар.
Живимо у љубави, поштовању, интересовања су нам заједничка. Нисмо заједно због финансија и немамо потребу да чувамо брак због деце или зато што тако мора.
Заједно смо само зато што нам је одлично кад смо заједно.
Људмила (61), две године у браку са Србином
Дошла сам у Србију туристички и приметила у једном манастиру високог, седог мушкарца са орловским носом. Стајао је крај капије и са неким дечјим осмехом на лицу хранио шарену мацу.
Сетила сам се да нам је водич причао да Срби не воле животиње. Зачудила сам се и на енглеском похвалила овог човека. А Милан ми на чистом руском одговорио да има пса и три мачке. И сада се заједнички о њима бринемо.
Милан је радио у Београду као инжењер а када се пензионисао, преселио се у село. Имамо дивну башту и волимо да радимо у њој. Милан хоће да пече ракију. Он је прави домаћин, увек нешто поправља.
У слободно време шетамо, пет километара до реке и обратно, играмо карте и музицирамо: ја певам руске романсе а муж свира гитару.
Понекад нам из Шведске долазе његова деца и унуци. Пар пута је била моја ћерка. Сви се лепо друже.
Он се брине о мени, помаже ми у свему. Имамо утисак да смо после олуја у прошлим животима (три пута сам се разводила, Милан је удовац) коначно стигли у мирну луку.
Савет за крај
Драге Рускиње, ако желите да се удате, немојте се удавати за народ или државу, већ за човека који вам одговара. Поштујте га и не заборављајте да поштујете себе.
Надамо се да ћете у животу више сретати Србе попут Бокија!“
Preuzeto sa: Russia Beyond
