Ћуприја „доводи“ туристе у Вишеград

Вишеград, место које је српски нобеловац Иво Андрић речима осликао у својим књижевним делима, а велики везир Мехмед-паша Соколовић му поклонио ћуприју која у овај крај Српске привлачи посетиоце из целог света.

Ова општина на истоку Републике Српске од давнина је важила за центар културног туризма, чему су несумњиво највише допринела Андрићева дела, која се читају на свим странама планете. За поштоваоце његовог лика и дела то је довољан разлог да обиђу места о којима је писао, посете кућу његовог детињства у Вишеграду и учионицу у којој је нобеловац научио прва слова. За сваког путника намерника који крочи у Вишеград шетња ћупријом на Дрини, која је задужбина великог везира, јединствен је доживљај.

Источњачка мудрост каже да је човек дужан своме завичају и да је то једини дуг који никоме тешко не пада, а Андрић и велики везир су се на најлепши могући начин одужили своме крају.

Визионарским делом, изградњом чудесног Андрићграда, на неки начин њима се деценијама касније одужио режисер Емир Кустурица.

Директорка Туристичке организације Вишеграда Оливера Тодоровић истакла је за „Глас Српске“ да Андрићград није само туристички комплекс, већ едукативни, образовни и пословни центар, где шетњом једном улицом можете прошетати кроз векове.

„На улазној капији путнике намернике дочекује братски загрљај великог везира и Макарија Соколовића. Као својеврстан времеплов, Андрићград враћа посетиоце кроз векове од Византије, преко владавине Турака, ренесансе, па све до неокласицизма, који представља градска кућа, односно административни центар општине. Ту су и фантастични мозаици посвећени младобосанцима, и када све то обиђете у једном дану у овом чудесно лепом граду можете проживети историју“, испричала је Тодоровићева.

Вишеград је и бањски центар, а у непосредној близини хотела „Вилина влас“ саграђен је први хамам који је и данас идентичан као далеке 1575. године када је настао за време градње чувене ћуприје на Дрини.

Наиме, за изградњу моста коришћен је камен који је доношен из мајдана на простору данашње Вишеградске бање. Приликом вађења камена радници су открили извор минералне воде и убрзо схватили да ране које су задобијали у раду много брже зарастају него што би требало. То благотворно дејство су приписали минералној води у којој су се купали, тако да је тада одлучено да се ту направи хамам.

„Лековита вода која помаже у лечењу бројних обољења разлог је због којег у нашу бању долазе и посетиоци из земаља региона, а захваљујући туристичким ваучерима Владе РС ових дана бања је пуна и тражи се кревет више”, истакла је Тодоровићева.

Ова општина, ушушкана у котлини на истоку Српске, оивичена боровом шумом која се наслања на планински масив Националног парка „Тара“, има шта да понуди и када је реч о верском туризму.

Манастир Добрун из 14. века, посвећен Успењу пресвете Богородице, 12 километара од Вишеграда према граници са Србијом, незаобилазна је станица ходочасницима из целе Српске и шире.

Тодоровићева истиче да је река Дрина посебан мамац за туристе, јер нуди безброј могућности за уживање на води.

„Од Вишеграда до Бајине Баште, кањон Дрине у дужини од 52 километра је плован, па у ово доба године на нашој модрозеленој лепотици најлепше слике осликавају чамци, бродићи, суп-даске којима крстаре туристи уживајући у лепоти нетакнуте природе”, казала је Тодоровићева, додавши да је за оне одважне авантуристе жељне адреналина обезбеђен зип-лајн недалеко од ћуприје, који нуди јединствен доживљај.

Обилазећи Вишеград не треба заборавити ни историју и жртву предака чије је страдање данашњим генерацијама донело слободу.

„Заинтересовани могу да отплове до Старог брода и посете спомен-комплекс хиљадама жртава Другог светског рата”, рекла је Тодоровићева.

Први човек Вишеграда Младен Ђуревић истакао је да је Вишеград с разлогом последњих година зацртан на туристичкој мапи посетилаца из целог света.

„Дрина, ћуприја и Андрићград су симболи овог краја, јединствени туристички бисери укорењени у нашој историји, које треба видети и доживети”; поручио је Ђуревић.

Богата и разноврсна гастрономска понуда чине свако мјсто посебним.

Вишеградска кухиња је добрим делом мешавина специјалитета из Србије и домаћих аутохтоних јела, па су на трпезама у овом крају незаобилазни дринска риба и разни специјалитети од рибе, али и ћевапи и пите, јела испод сача, а у Вишеградској бањи у „Старој башти“ надалеко је позната пита од пшеничног црног брашна испод сача.