И у Луганску славили осам векова Српске цркве

Пише: Олга Милунович

У част јубилеја 800 година од оснивања Српске православне цркве, у Духовно-образовном центру Светог Нестора Летописца на Универзитету Тарас Шевченко у Луганску 24. септембра је одржан сусрет са представницом Центра за српску културу Милош Црњански при Универзитету Владимир Даљ Олгом Милунович. Том приликом су студенти Института за културу и уметност и Института за трговину, услужне технологије и туризам Универитета Тарас Шевченко имали прилику да се упознају са српском културом и традицијом.
Слушаоцима је представљен задивљујући духовни феномен који постоји у српском народу – светосављем, као и са делом и значајем Светог Саве за српску историју и културу. Посебно је наглашен значај култа Светог Саве у опстанку народа и очувању његовог идентитета у времену вишекевовне турске окупације.
Током предавања студенти су показали изузетно интересовање за традицију и особеност културног и историјског искуства српског народа. Имали су прилике да пробају српску нарадну ношњу и учествују у малој инценацији срског обичаја дочекивања гостију.
Историја Луганског краја је нераскидиво повезана са Србијом, посебно трагедијом српских сеоба из 18. века, када су се под претњом исламизације и прогона многи Срби преселили у Донбас и тамо нашли своју нову домовину, у којој су могли слободнода исповедају своју веру, чувају културну традицију и преносе је деци. Досељени српски хусари постали су не само једни од првих насељеника ових простора, већ и браниоци руских граница.
Данас се чини да су српски и лугански народ блиски као никада раније у историји, захваљујући заједничкој вери и актуелном заједничком искуству страдања од у основи истог непријатеља. Овај сусрет, који је обележила топла и домаћа атмосфера уз наду у поновне сусрете, значајно је допринео блискости народа сродног историјског али и духовног искуства, који отвара пут не само даљој културној и хуманиутарној сарадњи, већ и јачању заједничких вредности на чијем темељу би требало градити једно другачије и праведније друштво за словенске и православне народе, али и цео свет.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.