“Gradove duhove“ zaboravili i turisti

Naseljena mesta ispraznile su erupcije vulkana, poplave, požari, ratovi, nuklearne katastrofe i ekonomske prilike. Sada su tamo samo napuštene i obrasle zgrade, kao sablasni podsetnik da je tamo nekada nekoga bilo. Neki od njih su turistička atrakcija i memorijali, u neke je zabranjen ulaz, a od nekih su ostale samo ruševine.

  1. Pripjat, Ukrajina

Ovaj ukrajinski grad bio je dom brojnih zaposlenih u nuklearnoj elektrani Černobilj, a u njemu je do nuklearne katastrofe 1986. živelo oko 50 hiljada ljudi. Iako je radijacija na ovom mestu i dalje 10 puta veća od normalne, postoji ogromno interesovanje za posetu. Sve je veći broj turista koji žele da uđu što dublje u Zabranjenu zonu, koja se prostire u prečniku od 30 kilometara od nekadašnje nuklearne elektrane. Ovaj potencijal su prepoznale i lokalne turističke agencije, koje ilegalno organizuju posete ovom gradu.

  1. Ostrvo Hašima, Japan

Foto: ThinkstockGukanđima, odnosno, Hašima, jedno je od 505 nenaseljenih ostrva u prefekturi Nagasaki. Bilo je nastanjeno od 1887. do 1974, jer se tamo iskopavao ugalj. Nakon što je nafta zamenila ugalj, broj stanovnika počeo je da opada. Rudnici su zatvoreni 1974, a ostrvo je od tada napušteno. Ulazak u grad i dalje je zabranjen, a do ostrva se može doći brodom.

  1. Čaiten, Čile

Erupcija istoimenog vulkana, koji se ‘probudio’ prvi put u devet hiljada godina, 2008. je prekrila ovaj grad pepelom. Zatim su usledile velike poplave, koje su naterale stanovništvo na odlazak. Voda je potpuno uništila naselje, a čileanska Vlada na kraju se odlučila za realokaciju stanovništva.

  1. Kajakoj, Turska

Foto: ThinkstockNa jugozapadu Turske danas se nalazi mesto koje se nekada zvalo Livisi, a u njemu je živela grčka zajednica. Danas je selo poznato pod nazivom Kajakoj ili ‘selo kamenja’. Izgrađeno je u 18. veku, a do Prvog svetskog rata imalo je dvadesetak hiljada stanovnika. Početkom ratnih sukoba, grčka zajednica koja je tamo živela postala je žrtva zločina od strane Turaka. Nakon grčko-turskog rata, dogovoreno je preseljenje stanovništva, pa je tako milion Grka bilo prisiljeno da napusti Tursku, a u suprotnom smeru se odselilo pola miliona Turaka. Zemljotres iz 1957. godine označio je definitivan kraj života u gradu koji je danas potpuno napušten i napola srušen.

  1. Arltunga, Australija

Nakon ‘zlatne groznice’ nivo zagađenosti vazduha postao je nepodnošljiv, a kopači zlata su ubrzo napustili grad.

  1. Kolmanskop, Namibija

U gradu Kolmanskop u Namibijskog pustinji 1908. godine nađene su velike količine dijamanata. Tada je doslovno bilo moguće naći ih na samoj površini pustinjskog peska. Doseljenici, uglavnom Nemci, izgradili su oko rudnika grad Kolmanskop, koji je imao bolnicu, školu, pozorište, kazino, pa čak i dvoranu za bal i prvi tramvaj u Africi. Pošto 1954. više nije bilo dijamanata, meštani su napustili ovo mesto.

  1. Oradur sir Glan, Francuska

Ovo selo uništeno je 10. juna 1944, kada su nacisti pobili svih 642 stanovnika, uključujući žene i decu. Nakon rata na obližnjoj lokaciji izgrađeno novo selo, a naredbom francuskog predsednika Šarla de Gola izvorno naselje je sačuvano kao trajno memorijalno mesto.

  1. Varoša, Kipar

Foto: ThinkstockVelelepni hoteli, odmarališta, bajne plaže, zapravo ceo ekskluzivni kompleks, već 36 godina je potpuno pust, zatrpan peskom i zarastao u grmlje. Varoša je danas samo sablasno mesto, bez nade za uskrsnuće. Turska invazija na Kipar 1974. godine naterala je ljude na beg. Turska je Kipru oduzela 40 odsto teritorije i zemlju presekla na dva dela. Varoša je odmah po osvajanju ograđena, a dotadašnjim grčkim meštanima povratak nikad nije dozvoljen.

One thought on ““Gradove duhove“ zaboravili i turisti

  • 9. август 2019. at 09:11
    Permalink

    I see you don’t monetize tamodaleko.co.rs, don’t waste your traffic, you can earn extra
    cash every month with new monetization method. This is the best adsense alternative for any type of
    website (they approve all websites), for more info simply search in gooogle:
    murgrabia’s tools

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *