Najgore epidemije, do sada 20, a brojimo i dalje

Piše: Aleksandar Ivković

Epidemije se dešavaju od kada postoje ljudi. Ovde je prikaz 20 najpoznatijih koje su se dogodile. Naravno, ovo nisu sve epidemije, bilo je drugih koje su bile zastrašujuće. Ovo je presek epidemija da bi se shvatilo kako nastaju.

1. Preistorijska epidemija: Otprilike 3000 B.C.

Pre oko 5.000 godina epidemija je zbrisala preistorijsko selo na području sadašnje Kine. Tela su nađena unutar jedne kuće. Bilo ih je od dece do starih. Mesto gde su nađeni se sada zove „Hamin Mangha“ i jedno je od najbolje očuvanih preistorijskih u Kini. Arheolozi i antropolozi ukazuju da se epidemija dogodila tako naglo i bila brzo smrtonosna pa nije bilo vremena za sahrane.

2. Atinska kuga: 430 B.C.


Нeposredno nakon rata između Atine i Sparte počela je epidemija koja je traja punih 5 godina. Po nekim izvorima bilo je čak oko 100.000 žrtava. U Istoriji peleponeskih ratova je dat kratak opis bolesti koji govori o jakim glavoboljama, crvenim i upaljenim očima, krvarenju iz grla i jezika i jako otežanom disanju. (translation by Richard Crawley from the book „The History of the Peloponnesian War,“ London Dent, 1914).
Postoji puno pretpostavki o tome šta je uzrok epidemije. Preovlađuju dva mišljenja, jedno je da se radi o trbušnom tifusu a drugo da se radi o Eboli. Obe varijante su potpuno moguće iako deluje da je skoro neverovatno da je ebola ipak postoje sasvim realni dokazi da se može raditi o njoj.
3. Antoninijeva ili Galenova kuga: A.D. 165-180
Rimski vojnici koji su se vraćali iz pohoda donosili su brojne trofeje. Pretpostavka je da su tako doneli epidemiju koja po svemu najviše odgovara velikim boginjama.
Smatra se da je ova epidemija ubila više od 5 miliona ljudi u Rimskom Carstvu., makar po Aprilu Pudseyu koji je predavač Rimske Istorije na Mančester Metropolitan Univerzitetu. To je objavio u svojoj knjizi „Disability in Antiquity,“ Routledge, 2017
4. Ciprijanova kuga: A.D. 250-271
Nađeno je još jedno slično mesto Miaozigou pa se smatra da je epidemija pokosila čitav region
Nazvana je po Svetom Ciprijanu biskupu Kartagine koji je opisao epidemiju koja je označavala kraj sveta. Dnevno je umiralo po 5000 ljudi u Rimu.
Nema jasnih dokaza o uzročniku jer su žrtve spaljivane „De mortalitate“ (translation by Philip Schaff from the book „Fathers of the Third Century: Hippolytus, Cyprian, Caius, Novatian, Appendix,“ Christian Classics Ethereal Library, 1885).
5. Justinijanova kuga: A.D. 541-542

Vizantija je bila razorena Bubonskom kugom. Smatra se da se radi o klasičnoj kugi koju izazivaju sojevi Jersinije Pestis ali ima mišljenja da se radi o virusu sličnom eboli. Ipak sekvencioniranjem genoma u nađenim ostacima ustanovljeno je da se radi o Kugi. Smatra se da je 10% svetske populacije preminulo. Nazvana je po Justinijanu vladaru Vizantije koji je inače izgradio Aja Sofiju. Justinijan je takođe oboleo ali je preživeo. Ipak zbog kuge je izgubio značajni deo teritorija. Bolest je dobila ime po akralnoj nekrozi koja je izazivala potkožna krvarenja pa je koža imala crnu boju.

To je inače bila prva Bubonska kuga na tlu Evrope. Poreklo vodi iz Kine.
6. Crna Smrt: 1346-1353 
Crna Smrt je putovala iz Azije u Evropu praveći razaranje svuda gde se pojavila. Smatra se da je pokosila polovinu populacije Evrope (Black Death). Radi se o Yersiniji koju su prenosile buve sa mrtvih pacova a tela su sahranjivana u masovne grobnice.
Sa druge strane smatra se da je to dovelo do poboljšanja uslova za život preživelih i uticalo na razvoj tehnoloških inovacija.
7. Cocoliztli epidemija: 1545-1548 
Radi se najverovatnije o nekoj hemoragičnoj groznici virusnog porekla ali najnovija proučavanja DNK su dovela do saznanja da se radilo o salmoneli poznatoj kao Salmonela paratyphi.
Takve infekcije se javljaju i sada predstavljaju veliki zdravstveni problem.
8. Američka Kuga: 16ti vek
Američka kuga je zbir raznih bolesti koje su evropljani doneli. Najsmrtonosnije su bile velike boginje. Smatra se da je čak 90% stanovnika Zapadne hemisfere zbrisano epidemijama. Čitave civilizacije Inka i Asteka su nestale.
Ovo je omogućilo istraživanja Britanaca, Francuza, Portugalaca i Holanđana. Nije bilo nacija koje su mogle da im se suprostave.
9. Londonska velika kuga: 1665-1666
Crna Smrt je dovela do masovnog bežanja iz Londona. Kuga se počela aprila i raširila tokom leta. Prenosioci buve sa zaraženih mrtvih pacova. 15% stanovnika Londona je bilo mrtvo. Ukupno je bilo oko 100.000 žrtvi (uključujući i London).
Kraj epidemije nije bio kraj muka. 2 septembra 1666 je počeo veliki požar koji je trajao 4 dana i uništio veliki deo grada.
10. Velika Marsejska Kuga: 1720-1723 
Istorijski podaci govore da je epidemija počela kada je brod Grand-Saint-Antoine pristao u luku. Dovozio je robu iz Mediterana. Iako je bio u karantinu bolest se proširila putem buva sa pacova.
Zaraza se munjevito proširila i trajala pune 3 godine odnoseći oko 100.000 žrtava.
Što se Marseja tiče, oko 30% populacije mrtvo.

11. Ruska Kuga: 1770-1772 

Kada je kuga pogodila Moskvu počeo je i talas nasilja. Ubijen je visoki pravoslavni sveštenik Ambrozije koji je pozivao ljude da se ne skupljaju masovno u crkvama.

Katarina Druga je premestila sve fabrike van Moskve.
Broj žrtava oko 100.000. Kada je epidemija stala pojavio se Jemeljan Pugačov koji je tvrdio da je on Petar Treći. U ratu je poginulo još na hiljade ljudi.
12. Filadelfijska žuta groznica: 1793 
Kada je izbila epidemija u tadašnjem glavnom gradu Ujedinjenih Država, Filadelfiji, smatralo se da su robovi imuni na bolest. Tako su regrutovali ljude afričkog porekla da neguju obolele.
Bolest su prenosili komarci tokom leta. Trajala je do zime. Broj mrtvih 5.000.
13. Pandemija Gripa: 1889-1890 
Moderna industrijska vremena su dovela do poboljšanja transporta tako da se virus brzo proširio po čitavom svetu.
Izvor zaraze je bila Rusija. Za samo pet nedelja postignut je pik letaliteta.

Broj mrtvih oko 1 milion

14. Američka epidemija poliomijelitisa: 1916

Epidemija je krenula u Njujorku i imala je oko 27.000 slučajeva sa 6.000 mrtvih. Bolest je pogađala decu i mnoge ostavila sa invaliditetom.
SAD su bile rezervor polija sve do Salkove vakcine 1954 godine.
15. Španska groznica: 1918-1920 
Procena je da je obolelo 500 miliona ljudi. O španskom gripu se dosta zna i često je pominjan. Izazivač je virus gripa tipa A H1N1.
Epidemija je krenula iz SAD a ime je dobio po tome što su španski mediji prvi izveštavali o njemu.
Broj žrtava se ne zna a procene se kreću od 20 do čak 110 miliona. Ipak kao najverovatnija brojka se uzima oko 50 miliona.
16. Azijski grip: 1957-1958 
Azijski grip je izazvan virusom tipa A H2N2. Poreklo mu je Kina, Provincija Giuzhou.
Registrovan je u Singapuru, Hong Kongu i SAD.
Broj mrtvih 1.1 milion.
17. AIDS : 1981-i još traje
AIDS se krivi za više od 35 miliona smrti.

ZA virus postoje dokazi da se pojavio u Kongu još krajem 19. veka ali je pandemiju napravio tek krajem 20. veka. Smatra se da samo u su-Saharskoj Africi ima oko 40 miliona trenutno bolesnih.

Početkom ove godine prikazana su dva slučaja izlečenja.
18. H1N1 pandemija: 2009-2010
Jedna od mutacija virusa tipa A H1N1 je napravila pandemiju. Epidemija je krenula u SAD i Meksiku marta 2009 i propirila se bukvalno na čitav svet. Još uvek svake godine iamo značajan broj slučajeva.
Smatra se da je obolelo 1.4 milijardi ljudi a umrlo između 151.700 i 575.400 ljudi.
80% žrtava su bili mlađi. Ne zna se tačan uzrok ali je neko mišljenje da su stariji već dolazili u dodir sa virusom a i češće se vakcinišu od mladih.
Bilo je puno kontraverzi koje su uglavnom pravili političari i lekari sumnjevog znanja i morala. Činjenica je da je vakcina jedina prevencija. Čak ne prevencija od bolesti već od smrti i teških komplikacija.
Lično i pored vakcine (2019), razboleo sam se nakon što se pacijent nakašljao meni u lice. Nakon mene i svi članovi moje porodice. I pored visoke temperature koja je trajala nekoliko dana i išla do 40, prošli smo bez posledica. Bojim se šta bi se desilo da nismo vakcinisani.

19. Epidemija ebole u Zapadnoj Africi: 2014-2016 

Bilo je 28.600 obolelih sa 11.325 mrtvih.

Prvi slučaj je viđen u Gvineji decembra 2013. godine odakle se proširila na Liberiju i Sjera Leone. Manji broj slučajeva je bio u Nigeriji, Maliju, Senegalu, SAD i u Evropi.
Još uvek nema vakcine. Ebola se prati od 1976. godine ali se smatra da ima poreklo još u praistoriji. Izvor su slepi miševi.

20. Zika Virus epidemija: 2015-još traje 

Tačne razmere se još uvek ne znaju. Napada uglavnom plod u utrbi majke.
Prenose komarci ali prenosi se i seksualnim putem.

21. SARS-CoV-2 epidemija COVID-19: 2019-još traje 

Već je više od 2 miliona zaraženih. Koliko je biti do kraja još uvek nikome nije jasno. Optimistička prognoza je 4 miliona.
Da dodamo kako su velike boginje bile konstantna epidemija sve do 1976 godine. U svojih zadnjih 100 godina velike boginje su odnele 500 miliona žrtava. U 20. veku 300 miliona žrtava.
Onda imamo epidemije malih boginja, šarlaha, difterije, kolere…
22. Epidemija: još nije počela, da li smo spremni? 
Da li smo nešto naučili iz epidemija o kojima imamo evidenciju, posebno iz ove koja još uvek traje?
Želim da mislim da je tako ali ne verujem.
Čitam u ovo Doba Smrti kako se prave čitavi klanovi ignoranata koji bi da uništavaju. Sada im je krivac 5G mreža koja praktično još ni ne postoji. Takvi ljudi bez imalo sposobnosti da razmišljaju i bez znanja dovode do epidemija. Baš takvi kojima je moguće usaditi svaku debilnu glupost. To oko 5G je još gluplje od verovanja u ravnu Zemlju. U budućnosti nam pomoć dolazi zbog bolje komunikacije. Ako nje nema i ako dopustimo da političari zamišljaju da su sposobni da vode medicinske poslove, loše nam se piše.
Mnogi shvataju da će nam globalno zagrevanje doneti nove epidemije – virusi se samo prilagođavaju, ništa drugo.
Autor teksta je dr Aleksandar Ivković, poznati niški radiolog (na slici desno)
Korišćeni podaci su sa sajta www.livescience.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.