Стопића пећина бисер Златибора

Пише: Предраг Т. Савић, адвокат  и писац

Стопића пећина је због својих импозатних размера, морфолошких и хидролошких обележја и очуване ендемичних врста пећинске флоре је прави српски бисер. Налази се на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанство и Трнава, на пар стотина метара удаљености од пута Златибор-Сирогојно, што је чини једном од најприступачнијих спелеолошких објеката Србије.

Удаљена је од центра Златибора 19 километара. Њена прва спелеолошка истраживања обавио је наш велики истраживач и творац научне спелеологије, чувени Јован Цвијић од 1909. до 1913. године.

Због својих природних карактеристика, очувања морфолошких и хидролошких обележја, првенствено бигрених када, као јединствених по величини и начину настанка, очувања ендемичних врста пећинске флоре, животне средине и лепоте предела, Стопића пећина је Уредбом Владе Републике Србије 2005. године стављена под заштиту државе као споменик природе, заштићено природно добро од изузетног значаја.

Спомеником природе „Стопића пећина“ управља Туристичка организација Златибор. Пећина је уређена за туритичке обиласке и отворена за посетиоце 2009. године, када је урађена и прилазна пешачка стаза којом се од паркинга долази до улаза у пећину. Пећина од 2017. има нове уређене металне стазе за туристе.

Улаз у Стопића пећину је један од највећих пећинских отвора у Србији, импозантних димензија. Висок је 18, а широк између 30 и 40 метара. Налази се на 711 метара надморске висине, на десној обали реке Приштевице, чији хук се чује све време док се прилази стазом до пећине.

Стопића пећина је речна пећина и кроз њу протиче Трнавски поток. Цео пећински систем дуг је 1.691 метар. Пећина је разгранатог типа и састоји се од пет спелеоморфолошких целина: Светла дворана, Тамна дворана, Сала са кадама, Канал са кадама, који су уређени за туристичке обиласке и Речни канал, који још увек није отворен за јавност.

Светла и Тамна дворана и Сала са кадама део су Главног канала, а даље се пећина рачва у два дела. Речни канал води до понора Трнавског потока на једну страну, док Канал са кадама води до Пећинице, на другу страну. Стопића пећина, понор Трнавског потока и Пећиница су делови истог спелеолошког система и међусобно су повезани. Иако су пећину испитивале бројне експедиције, цео пећински систем успели су да прођу једино чешки спелеолози који су овде боравили у два наврата, 1983. и 1984. године.

Светла дворана захвата део од улаза до границе докле допире дневно светло. Дугачка је 76 метара и захвата површину од 2.800 метара квадратних.

На растојању 30 метара од улаза, такође са леве стране, налази се сипарска купа пречника 15 – 20 метара и висине 8 метара. Изнад сипарске купе је виглед – отвор на таваници, кроз који је доспео сипарски материјал и формирао купу. Висина таванице изнад врха сипарске купе износи 16 метара, док је висина вертикалног канала до површине земље 44 метра.

Тамна дворана захвата део пећине од линије где престаје дневно светло и почиње сенка, тј мрак. Дугачка је 98,5 метара и захвата површину од 1.200 метара квадратних. У овој дворани налази се највећа висина Стопића пећине која износи 25,5 метара. Током 2015. године уређене су нове пешачке стазе на металној конструкцији, а у 2017. години регулисан је ток Трнавског потока. Пре изградње бране и уређења речног корита дно Тамне дворане при већим водама било је у потпуности плављено.

Светла и тамна дворана сиромашне су пећинским накитом, зидови су голи и стеновити, а такође и знатан део таванице. То је последица великог пећинског отвора, због чега су улазни делови пећине под јаким утицајем спољашње климе.

Због великог улаза у прве две дворане пећине изражено је јаче струјање ваздуха што смањује влажност и спречава стварање богатог пећинског накита. За разлику од Светле и Тамне дворане, остали делови пећине су веома богати различитим украсима.

Од живог света у пећини су настањени слепи мишеви, паукови и речни ракови који су због недостатка природног светла временом изгубили пигмент па су специфични по својој белој боји.

Сала са кадама дугачка је 30 метара и захвата површину од 450 метара квадратних. Поред тога што је богата пећинским накитом, природа је била посебно даржљива према овој спелеолошкој лепотици дарујући јој посебну вредност, бигрене каде. Оне су амблем пећине без премца у целој Европи, због чега представљају основни мотив уређења пећине за туристичке обиласке

Бигрене каде су акумулативни облици хемијске ерозије у кречњачким стенама. Од врха Сале са кадама наставља се Канал са кадама кроз који воде од кише, топљења снега и других атмосферских падавина доспевају у пећину. Оно што уочљиво то релативно слаба расвета дуж туристичких стаза. У Туристичкој ораганизацији кажу да раде на студијама чије циљ управо боља расвета.

Фотографије: Реља Савић