Два крунисања на два сликарска ремек дела

Ово је прича о крунисању цара Душана и Наполеона и сликама Паје Јовановића и Жак-Луј Давида на којима су приказали и себе

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

У центру ове приче су: Париз, два царска крунисања цара Душана и Наполеона Бонапарте, два велика ремек дела и два велика сликара – Паје Јовановића и Жак-Луј Давида, који су  сликајући велике историјске догађаје уметнули и своје и ликове још неких личности!

Чувена слика Паје  “Крунисање цара Душана“ једно је од  познатијих дела српске историје уметности. Рађена је 1900. за потребе Светске изложбе у Паризу на којој је награђена златном медаљом, а мање је познато да је уметник на њој, осим цара Душана, приказао и још неке, као стварне, тако и епске личности из прошлости Србије.

Да би поменута,слика била што боља, Паја Јовановић се много спремао. Ишао је у теренска истраживање, проучавао је одећу, војну спрему, грбове средњовековне српске властеле, као и фреске из цркава и манастира које су му послужиле као инспирација за ликове.

Није гледао у цара

Лик царице Јелене урађен је према Мили Мандукић, девојци у коју је Паја Јовановић у младости био смртно заљубљен и коју је запростио и оставио новац као гаранцију, али је брак одбио њен отац. Уствари, Пајин отац, сиромашни фотограф из Вршца, позајмио је паре од Милиног оца и тиме покварио заруке, фактички узевши паре које оставио Мандукићима његов син! Милу су потом удали за сина богатог вршачког трговца Костића. Из тог брака Мила је родила паховског великана Бору Костића.

Осим тога, и сам сликар Паја Јовановић, је на неки начин постао један од актера дела „Крунисања цара Душана“ јер је као једног од званица на свечаности насликао и себе! Препознаћете га у групи дубровачких изасланика, лево, али и по томе што је то једини лик на слици који не гледа у правцу цара и царице већ ка нама, посматрачима.

Када је Наполеон Бонапарта крунисан као цар Француске у катедрали Нотр-Дам у Паризу 1804. године, његов дворски сликар Жак-Луј Давид  добио је задатак да то овековечи. Три године касније испоручио је слику „Крунисање Наполеона” којом је на свој начин документовао овај догађај.

Девет часова цвокотања у катедрали

На слици, завршеној 1807. године, уметник је приказао и себе у тренутку док скицира – стоји испод средишњег лука приказаног на слици, други с леве посматрачеве стране, у другом реду другог реда ложе.  С породицом и пријатељима, заиста је присуствовао Наполеоновом крунисању, иако су гости морали да цвокоћу у десеточасовном чекању у хладној катедрали.

Давид је на поменутој слици овековечио и Наполенову мајку, која због свађе није била на венчању. Интересатно је да су и Паја и Давид своја „kрунисања“  умножавали  сликајући дупликатe. Давидов дупликат налази у Версају, и за разлику од оригинала из Лувра, различите су боје хаљина Давидове сестре, која такође, овековечена на крунисању.

Оригинал Јовановићег „Крунисања Цара Душана“, налази се у Народном музеју у Београду, а мањи формати обогаћују неколико музејских и приватних колекција.

Крунисање Наполеона у Нотр-Даму: Слика Жак-Луја Давида (горе)  

Насловна фотографија: Слика Паје Јовановића „Крунисање цара Душана