Духовник за понос Српске цркве

Отац Војислав Билбија, протојереј-ставрофор је старешина Ротердамске парохије Западно-европске епархије Српске православне цркве, архијерејски намесник за Холандију, иконописац, појац, стоматолог у пензији, некадашњи запажени каратиста. Својим златним рукама направио је кивот Светога Симеона у сребру, који се налази у манастиру Хиландар, и његов уклесан лик у камену (на слици доле).

Рођен је у Босанском Грахову 1942. године, а током студија у Београду почео је да се бави каратеом и убрзо постао први југословенски првак у тој дисциплини. Приликом једне борбе (март 1969. године), као универзитетски шампион, свом снагом је ударио свог „противника“ и разбио му нос након чега је кажњен доживотном суспензијом бављења спортом што је у многом одредило његов даљи животни пут.

Године 1969. дипломирао је стоматологију. Након завршених студија као лекар стоматолог радио је у Кистањама у исто време у оближњем манастиру Крка сликао је иконе. Самоук је почео сликарство 1963. године, а потом је усавршио сликање икона и технологију обраде племенитих метала од 1966. године. Од 1967. до 1969. године урадио је око тридесет икона, неке са сребрном ризом, које се данас налазе у колекцијама у целом свету. Од 1969. до 1971. године осликао је иконе православних цркава у Книну и Метковићу.

Године 1970 – 1972, урадио је око двадесет икона са сребрном ризом, које су већим делом у САД. Године 1970, први пут одлази на Свету Гору као члан екскурзије богословије манастира Крка.

Од 1972. до 1973. године радио је саркофаг за мошти светог Симеона Мироточивог (пре монашења српски владар, велики жупан Стефан Немања). Овај саркофаг се данас налази у манастиру Хиландар на Светој гори. Последњих година прошлог века Војислав Билбија, тада ђакон, од најплеменитијег сребра и драгог камења добијеног и пренетог из древне хиландарске ризнице израдио је и скупоцени саркофаг (кивот) за преподобну мати Анастасију, мајку Светог Саве (пре монашења Ана Немањић).

У овом ћивоту се сада налазе њене мошти, неким празницима доступне и за целивање. Кивот преподобне Анастасије налази се на северној страни наоса до иконостаса у Богородичиној цркви манастира Студеница (до израде овог кивота, мошти супруге и мајке државних и духовних родоначалника Срба вековима су почивале у земљи, закопане у припрати Богородичине цркве овог манастира). Кивот има тежину од 170kg.

Од 1972. живи у Холандији, где након оснивања Хашког трибунала као свештенослужитељ и духовник седмично обилази српске затворенике у затвору Схевенинген.

За уметничку вредност, стваралаштво и изузетан рад Свети синод Српске православне цркве доделио му је 1991. Орден светог Саве првог реда.

Последњу деценију, захваљујући хуманитарној помоћи наших досељеника, али и Холанђана, упутио је небројено шлепера хране, обуће и одеће угроженим Србима на Косову и Метохији. Хуманитарни фонд „Србско дете“ постао је значајан сабирни центар за помоћ коју наши људи шаљу матици, а у расподели помоћи на терену помаже хуманитарни огранак Мисија Св. Анастасије у Београду.