Моћна порука Велике Плане са Зебрњака

Јуче је делегација општине Велика Плана, у којој су били Душан Марић, председник Скупштине општине Велика Плана, одборник Дејан Писаревић и угледни привредници Часлав Денковић и Дејан Павковић, посетила Зебрњак код Куманова, у Северној Македонији и положила венац на споменик српским војницима и официрима који су погинули у Кумановској бици, најзначајнијој војној операцији у Првом балканском рату.

Опис није доступан.
У част јунака са Куманова: Браћа из Србије, делегација Велике Плане и Македоније на Зебрњаку

„Поносу српског рода, јунацима са Куманова, општина Велика Плана“, пише на венцу.

У спомен књигу Плањани су записали следеће речи:

„Док српски народ српски говори и српски дише неће вас заборавити, већ ће вас се сећати са поносом и тугом. Са поносом, зато што је у славној историји српског рода ваше јунаштво светионик који показује како се бори и гине за слободу отаџбине и свог народа. Са тугом, зато што Стара Србија, вековни српски крајеви, за чију слободу и повратак у окриље српске државе сте се жртвовали, сада нису у отаџбини. Али ко има наду има све. Отето је заувек изгубио само онај ко се помирио са губитком и заборавио“.

Опис није доступан.
Полагање венца: Поносу српског рода јунацима Куманова, општина Велика Плана

Делегација Велике Плане је Зебрњак посетила заједно са председником Српске заједнице у Северној Македонији Горданом Јовић Стојковски, генералним секретаром те организације Емилијом Тасић, председником Заједнице за регион Тетова Примиславом Станојевићем, генералним секретаром Демократске партије Срба у Македонији Сашом Николићем и председником општинског одбора те политичке партије у Куманову Владимиром Стојановићем.

Кумановска битка водила се 23. и 24. октобра 1912. године између Прве армије српске војске, којом је командовао Радомир Путник и Вардарске армије, под командом Зеки паше. На бојном пољу остало је 687 мртвих, 3.280 рањених и 597 несталих српких војника, док су Турци имали 1.200 мртвих, 3.000 рањених и 327 заробљених војника.

Опис није доступан.
Спомен костурница српских јунака: Кумановска битка је део наше славне историје
Опис није доступан.
Порука Плањана у књизи утисака

Након почетне иницијативе Османлија, српска војска је другог дана кренула у контранапад, битку преломила у своју корист и Турке натерала у хаотично одступање према југу Македоније. Два дана касније српска војска је без борбе ушла у Скопље.

Спомен костурница на брду Зебрњак, дело београдског архитекте Момира Коруновића, у којој почивају посмртни остаци 400 погинулих српских војника, завршена је 1937. године. У Другом светском рату, 24. маја 1942. године,  домаћи бугараши и војници окупаторске бугарске армије минирали су споменик, све док нису порушили његов симбол – кулу високу 48,5 метара, на чијој средини се налазила капела а на врху српски грб са орловима и крст.

Био је то највиши споменик на Балканском полуострву, који се видео чак са железничке станице у Прешеву. Костурница и капела, које су биле у врло запуштеном стању, обновљене су 2012. године средствима Републике Србије.

Данас о одржавању спомен комплекса бригу води амбасада Србије у Скопљу. Чувари Зебрњака су браћа Тони и Горан Јовановић из оближњег села Тромеђа.

Након Зебрњака делегација Велике Плане посетила је манастир светог Ђорђа у Старом Нагоричану, који је задужбина краља Милутина из 1312. године и испосницу у којој је 28 година боравио свети Прохор Пчињски, српски светитељ из 11 века.

И ова посета, као и све досадашње посете значајним местима из српске историје, реализована је сопственим новцем чланова делегације.

Опис није доступан.
Поглед са споменика: Део кумановског бојишта на коме је српска војска потукла Турке
Опис није доступан.
Манастир светог Ђорђа у месту Старо Нагоричане, задужбине краља Милутина из 14. века
Опис није доступан.
Испосница у којој је свети Прохор Пчињски, српски светитељ из 11. века, живео 28 година

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.