Моћна порука Велике Плане са Зебрњака
Јуче је делегација општине Велика Плана, у којој су били Душан Марић, председник Скупштине општине Велика Плана, одборник Дејан Писаревић и угледни привредници Часлав Денковић и Дејан Павковић, посетила Зебрњак код Куманова, у Северној Македонији и положила венац на споменик српским војницима и официрима који су погинули у Кумановској бици, најзначајнијој војној операцији у Првом балканском рату.
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155835473_1746395488873804_3319492929633120597_n.jpg?_nc_cat=102&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=9pod7HlhjtAAX9pmbm6&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=29660be6c916e780491c22067f38e11a&oe=605F6805)
„Поносу српског рода, јунацима са Куманова, општина Велика Плана“, пише на венцу.
У спомен књигу Плањани су записали следеће речи:
„Док српски народ српски говори и српски дише неће вас заборавити, већ ће вас се сећати са поносом и тугом. Са поносом, зато што је у славној историји српског рода ваше јунаштво светионик који показује како се бори и гине за слободу отаџбине и свог народа. Са тугом, зато што Стара Србија, вековни српски крајеви, за чију слободу и повратак у окриље српске државе сте се жртвовали, сада нису у отаџбини. Али ко има наду има све. Отето је заувек изгубио само онај ко се помирио са губитком и заборавио“.
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155463031_440212647035112_9006867044600362890_n.jpg?_nc_cat=101&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=NGd2p8Qb0mEAX8WPjVa&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=3407a344edb87d66ea089e9861345ace&oe=6063003A)
Делегација Велике Плане је Зебрњак посетила заједно са председником Српске заједнице у Северној Македонији Горданом Јовић Стојковски, генералним секретаром те организације Емилијом Тасић, председником Заједнице за регион Тетова Примиславом Станојевићем, генералним секретаром Демократске партије Срба у Македонији Сашом Николићем и председником општинског одбора те политичке партије у Куманову Владимиром Стојановићем.
Кумановска битка водила се 23. и 24. октобра 1912. године између Прве армије српске војске, којом је командовао Радомир Путник и Вардарске армије, под командом Зеки паше. На бојном пољу остало је 687 мртвих, 3.280 рањених и 597 несталих српких војника, док су Турци имали 1.200 мртвих, 3.000 рањених и 327 заробљених војника.
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155132210_1108920596202309_546835499317959899_n.jpg?_nc_cat=111&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=A6eFj8skSWMAX8hsVFW&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=163bb7370e03b4451f3e23f351eac3cb&oe=6062D730)
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155804176_484758326018177_6151220837003900069_n.jpg?_nc_cat=110&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=Y1JEhObSou8AX-XvqKc&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=13c9a5d8dcf02a4010cc52a563b7006f&oe=60620207)
Након почетне иницијативе Османлија, српска војска је другог дана кренула у контранапад, битку преломила у своју корист и Турке натерала у хаотично одступање према југу Македоније. Два дана касније српска војска је без борбе ушла у Скопље.
Спомен костурница на брду Зебрњак, дело београдског архитекте Момира Коруновића, у којој почивају посмртни остаци 400 погинулих српских војника, завршена је 1937. године. У Другом светском рату, 24. маја 1942. године, домаћи бугараши и војници окупаторске бугарске армије минирали су споменик, све док нису порушили његов симбол – кулу високу 48,5 метара, на чијој средини се налазила капела а на врху српски грб са орловима и крст.
Био је то највиши споменик на Балканском полуострву, који се видео чак са железничке станице у Прешеву. Костурница и капела, које су биле у врло запуштеном стању, обновљене су 2012. године средствима Републике Србије.
Данас о одржавању спомен комплекса бригу води амбасада Србије у Скопљу. Чувари Зебрњака су браћа Тони и Горан Јовановић из оближњег села Тромеђа.
Након Зебрњака делегација Велике Плане посетила је манастир светог Ђорђа у Старом Нагоричану, који је задужбина краља Милутина из 1312. године и испосницу у којој је 28 година боравио свети Прохор Пчињски, српски светитељ из 11 века.
И ова посета, као и све досадашње посете значајним местима из српске историје, реализована је сопственим новцем чланова делегације.
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155951378_140527284601550_7675306608458939046_n.jpg?_nc_cat=106&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=8AIS2AX_9f8AX9dr68H&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=f291474764f6b0f6ff1a7a0cb65532c1&oe=605FD180)
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155532744_2899117790365199_3366257693788140184_n.jpg?_nc_cat=107&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=cAq5F4P9NVYAX_giZSh&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=2d9d7f4854feb381870735f76a430b9e&oe=60630A88)
![Опис није доступан.](https://scontent.faal1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/155294268_1818815301620995_1759151308202257674_n.jpg?_nc_cat=101&ccb=3&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=jPjF0csvAAUAX-jjyg-&_nc_ht=scontent.faal1-1.fna&oh=de9fadf24f382b77827b3504ce9bca73&oe=60621C77)