Девет деценија позоришта у Великој Плани
Пише: Душан Марић
Позориште „Масука“ у Великој Плани данас је навршило 90 година постојања, по чему је једно од најстаријих аматерских позоришта у Србији, али и региону.
Поводом значајног јубилеја синоћ је у Центру за културу „Масука“ одржана свечана академија, након које су чланови позоришта одиграли представу „Вила Сашино“, која говори о трагичној љубави и судбини краља Александра Обреновића и Драге Машин.
Могуће је да позориште има и коју годину више, али је за рођендан узето Богојављење 1929. године, зато што најстарији сачувани писани документ који помиње позориште у Великој Плани носи датум 19. јануар те године. То је позивница којом позоришно друштво „Велимир Масука“ позива грађане Велике Плане на богојављенску забаву у кафани браће Милојевић.
Судећи по истом документу, те далеке вечери изведена су два позоришна комада: „На самртним мукама“ и „Мића из војске“. Од тада до данас редитељи и глумци велике и омладинске сцене овог позоришта припремили су и одиграли најмање 216 представа. За малу сцену не постоје прецизни подаци, али је извесно да их је било више од 50.
Иако се његов целокупни рад заснива на аматеризму и добровољности, позориште из Велике Плане спада међу познатија позоришта у земљи. Осим добрих представа томе је свакако допринела и чињеница да је оно организатор престижних „Масукиних позоришних дана“, који се одржавају већ 41 годину.
Даскама које живот значе у Великој Плани продефиловало је више десетина глумачких имена, а најдубљи траг оставили су Владимир Тасић, Владимир Ђурић Ћале, Лепа Степановић и Србољуб Милошевић, познатији као Срба Миџин. Глумци овог позоришта освојили су и три „Златне маске“, највеће признање за глумце аматере на простору некадашње Југославије. То су Душан Јанићијевић за главну мушку улогу, Јелена Стојадиновић за епизодну улогу и Живослава Нена Бајић, која је 2013. на фестивалу у Требињу добила признање за најбољу главну женску улогу.
„Масука“ је у широј јавности препознатљива и по два своја глумца која су играла вођу Првог српског устанка Карађорђа Петровића. Прво је ту улогу, више од 300 пута, одиграо Јован Јова Илић, а онда је место „уступио“ свом сестрићу Ивану Вучковићу. Осим Вучковића, успешни професионални глумци су постали и Анита Стојадиновић, Оливера Бацић и Ђорђе Живадиновић.
Од „Масукиних“ редитеља, националне домете остварили су Анђелка Николић, добитница Стеријине награде за режију представе „Радници умиру певајући“ и Миодраг Мага Милановић.
Ипак, највеће заслуге за постојање и опстајање позоришта „Масука“ припадају Витомиру Вити Стефановићу.
-Педесетих година прошлог века дошао је у наш град и наше позориште. И следећих пет деценија у њему водио главну реч. За то време режирао је 120 представа. У „Масуки“ 90 и још 30 у другим позориштима, од Јагодине до Хвара у Хрватској – каже Ана Симовић, организатор сценских програма у плањанском Центру за културу.
Помирили Карађорђевиће и Обреновиће
Последње две године рада позориште „Масука“ обележило је са две нове представе на великој сцени: „Виа долорес“, o трагичној судбини принца Ђорђа Карађорђевића и „Вила Сашино“, о још трагичнијој судбини династије Обреновић. У тим представама, које је режирао Милош Јагодић, играју Марко Богдановић, Војислав Величковић, Тамара Бранковић, Милан Николић, Стеван Јовановић, Живослава Нена Бајић, Зоран Митић, Синиша Павловић, Стефан Бранковић, Горан Милановић и Златко Илић.
-Хтели смо да и на овај начин, својим програмом, помиримо две највеће модерне српске династије, обе на свој начин заслужне и фаталне по наш народ – каже Предраг Георгијев, директор Центра за културу, у чијем саставу делује и плањанско позориште.
