Десет питања хрватским историчарима

Уколико вам у Хрватској, на Западу, или чак у Србији, неко крене да прича о »хрватском средњем веку« (читај: трагикомичној дизниленд-псеудоисторији), поставите таквим опскурним саговорницима, веома једноставна (али кључна) питања, које наводим у даљем тексту.

Наиме, сви новокомпоновани народи, који немају своју историју, посежу за туђим културно-историјским наслеђем (историјским личностима, догађајима или споменицима материјалне природе).

По питању Хрвата, и њихове тисућлетне историје, поставио бих као историчар само десет једноставних питања:

1. Где су хрватски књажеви и жупани сахрањени?

2. Где су гробови и маузолеји хрватских краљева?

3. Где су повеље хрватских краљева?

4. Где је ковани новац и где су печати хрватских краљева (које иначе имају, сви, њима суседни народи)?

5. Где су рудници хрватских краљева?

6. Где су дипломатска писма хрватских краљева?

7. Где су дворци хрватских краљева?

8. Где су задужбине (цркве и манастири) хрватских краљева?

9. Где су било какви помени и докази у Риму или Цариграду о крунисању хрватских краљева (који узгред постоје за све владаре њима суседних народа)?

10. Где је народна епика о хрватским краљевима (читај: у хрватском народу уопште ни не постоји народна епика средњег века)?

P.S.

У Дубровнику, Задру, Сплиту и Загребу имају документа страних средњовековних владара (Млечана, Срба, Немаца, Грка, Мађара, Бугара, Турака, и сл.), само нема (апсолутно нигде) хрватских кнажева, жупана и краљева.

Наравно, запитаћете се, како је то уопште могуће?

Ово је свакако питање и за званичну српску (германофилну) историографију, прожету са бројним аутошовинистичким елементима.

Текст: Петар Б. Богуновић (преузето са Фејсбук странице Архивски снимци средњовековне Србије)