Дан кад је свет напустио српски геније

ОДЛАЗАК: Овако је изгледала умрлица Николе Тесле

На овом импозантном скупу, који се одржава сваке године уз подршку Генералног Конзулата Србије у Њујорку говориће, како  је Танјугу речено, више од 20 учесника из САД, Канаде, Србије, Мексика и Хрватске. Умро је у сну, у хотелској соби на Божић, а вест о томе објављена два дана касније, када је његово тело нађено. Урна са Теслиним пепелом пренета је из Њујорку у Београд 1951. године и налази се у његовом Музеју.

„Тесла је у хотелу ‘Њујоркер’ живео последњих десетак година и ту је напустио овоземаљски живот 7. јануара 1943. Хотел нам је зато место окупљања сваког јануара, а у намери да представимо што већи број успешних појединаца које се баве Теслом. Скуп је и својеврсна припрема за ‘Тесла фест’ планиран за јануар 2020. у ‘Њујоркеру’, и у јулу 2019. у Београду“, рекао је председник Научне фондације „Тесла“ (The Tesla Science Foundation) Никола Лончар.

Споменици великом научнику, подигнуту су и у САД – на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти Цркве Светог Саве у Њујорку и Силицијумској долини. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где се налазила Теслина лабораторија, добио назив Угао Николе Тесле. По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. године уписана у регистар Унеска. Заслужан је за више од 700 проналазака, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља.

КРАТКО САРАЂИВАЛИ:  Тесла са Томасом Едисоном

Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици. Студирао је електротехнику у Госпићу, Грацу и Прагу. У САД је отишао 1884. године. У Њујорку је живео скоро шест деценија. Кратко је сарађивао с Томасом Едисоном. Прву хидроелектрану на свету изградио је 1895. године на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Вестингхаусом, коме је продао власништво над мотором за назименеичну струју.

Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дело подигао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку где му је била и лабораторија. Основна намена торња била је бежична веза преко Атлантског океана, а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.

Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави. Његови најзначајнији изуми су: полифазни систем за пренос наизменичне струје, обртно магнетско поље, синхрони мотор, асинхрони мотор и Теслин трансформатор.

О Теслином животу постоје бројне књиге и филмови – Никола Тесла, геније који је упалио светТајна Николе Тесле и Престиж.  Председник Теслиног научног центра у Ворденклифу професор Џејн Алкорн каже да је Тесла био веома забринут за пребрзо трошење природних богатстава, а желео је и да се користе обновљиви ресурси.

Споменик Тесли на Нијагариним водопадима

У лабораторији је створио вештачко осветљење и испитивао могуће разлике електричне струје на Земљи и на високим објектима. Новчана добит га никада није занимала, због чега никада није имао довољно новца да уради оно што је хтео.

Како пише портал Брус он лине, један од учесика скупа заказаног за 12. јануар биће и Теслин библиограф из села Ботуње код Бруса, Милован Матић који ће у „Њујоркеру“ представити књигу Tesla, Past, Present and Future. Наводи се и да је градска управа Филаделфије, на иницијативу Научне фондације „Тесла“ пре десетак дана одлучила да једна школа у том граду понесе име Николе Тесле.

У престоници Србије се од 1951. чува Архив Тесле и вредна колекција од 160.000 личних предмета. Научников музеј је зато једна од најпосећенијих институција у Србији – од Божића прошле године обишло га је 135.000 посетилаца, углавном странаца. Архив прослављеног научника део је Унесковог регистра „Памћење света“. Изложбе се не организују само у Европи – у Шангају је од 29. септембра 2018. до данас, изложбу „Тесла – човек из будућности“, видело 500.000. В. д. директора Музеја „Никола Тесла“ Ивона Јевтић најавила је да ће 26. јануара бити отворена изложба у граду Хофу у Јапану, а затим и изложба на Кипру.

Резултат слика за никола тесла сликеДва сата сна и беле рукавице

Пријатељи српског научника били су писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. Тесла је тврдио да су му потребна само два сата сна, иако је повремено дремао преко дана. Велики научник имао је и неке необичне особине. Гнушао се накита и округлих предмета, попут бисера, косу никада није дирао, био је опседнут бројем три, а есцајг и посуђе је, пре него што би их употребио, гланцао до савршенства користећи 18 салвета. Свако вече током вечере носио је беле рукавице. Имао је истанчан укус и сматрао је да ако човек хоће да буде успешан, мора да изгледа успешно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.