Чудо у светињи: Извор воде само на Ђурђевдан

Већ деценијама уназад, од првих сати шестог маја, на Ђурђевдан, манастир Горњак постаје место необјашњивог феномена. Само тог дана из пукотине у стени иза манастира “проради” извор за чију се воду верује да има моћ да лечи.
Из године у годину, у освит Ђурђевдана, вода почиње да капље из стене, лагано се слива до мале увале, а одатле је људи кашикама скупљају. За капљице ове воде верује се да су сузе Светог Григорија и да лече очне тегобе. На питање зашто се овај феномен догађа баш на Ђурђевдан није пронађен одговор.
Током целе године извор је скоро сув, тек по која кап воде слије се у кашику под њим. На Ђурђевдан, још од послеподне претходног дана, верници се скупљају око манастира чекајући да потеку драгоцене капи.
-Дошла сам из Париза на одмор да у Србији прославим крсну славу Ђурђевдан. Од када сам чула за ову воду увек кад сам у земљи дођем у Горњак по “лек”. Мрља која ми је титрала пред очима је нестала, а сада је ова вода моја превентива да се болест не врати – прича Анђелка (50) из села Црњенац крај Петровца на Млави.
Манастир Горњак је на малој заравни испод стрмих литица планине Јежевац, на пола пута између Петровца на Млави и Жагубице. Саграђен је у 14. веку, а задужбина је кнеза Лазара и он је сам поверио испоснику за кога се причало да чини чуда – Светом Григорију Синаиту.
Свети Григорије прозван је Синаитом зато што се замонашио на Синајској гори. Живео је у пећини изнад манастира Горњак. Народ сведочи да молитва, прочитана над његовим моштима које су сачуване у малом саркофагу, помаже женама да зачну. Многи верују да су им мошти Светог Григорија помогле да добију потомке.
-Због тога се и вода са извора који постоји само један дан у години назива сузама Светог Григорија – разјашњава један од оних који су са мајушном боцом дошли по воду. Једна од прича у књизи “Највеће тајне и мистерије Србије” бави се баш темом ђурђевданског извора у Горњаку.
Наводи се да он пркоси строгим законима геологије која тврди да је његову појаву могуће објаснити једноставно – природним резерватом у срцу планине и ротацијом земљине кугле која га једном годишње доводи у положај да кроз невидљиве пукотине у стени излије свој садржај у природно удубљење.
-Међутим, ова теорија била би убедљива само у случају да су годишњи циклуси савршено исте дужине. У супротном, баш према геолошким законима, извор би барем сваке четврте, преступне године, морао да се појави дан касније или по неким тумачењима дан раније! Зашто за ђурђевдански извор не важе утврђени закони званичне науке остаје неразјашњено – пише Александар Саша Игњатовић у свом делу “Највеће тајне и мистерије Србије”.
Још једно од чуда манастира Горњак је и дивља винова лоза за коју се верује да лечи неплодност и доноси децу онима који поједу зрно грожђа са ње и очита им се молитва у цркви.
Иако је задужбински, манастир Горњак је скромних димензија. Манастирска црква, посвећена празнику Ваведења Пресвете Богородице, прислоњена је уз планинску стену и заузима централно место у малом простору манастирске порте.

Извор: Текст и фотографије Телеграф