Čovek koji “šiša” svaku vlast

Radivoje Bojičić (1949)  je poznati srpski književnik, satiričar, dramski pisac i dugogodišnji glavni urednik “Ošišanog ježa”, sada jedinog srspkog satiričnog-humorističnog lista.

Iako je na pragu osme decenije života numorno stvarai i piše, a gotovo da ne prođe nijedan dan a da, kao iz rukava, ne izbaci poneki aforizam. Ne dodvorava se političarima i ne čudi  što je poslednjih decenija trn u oku svim vlastima.

Verovatno ni sam autor ne zna koliko je do sada aforizama napisao, a deo njih je objavio u dve knjige “Afrika za petama“ i „Previše tačno”. Tokom bogate i plodne karijere objavio je i desetak romana  „Udbina zgrada“, „Sponzor noćas mora pasti“, „Izmedju dva sveta“, „Kako sam ubio Gutenberga“, „Pad uvis“, „Kapetan Vižin“, „Na ušću dveju reka ispod Avale“, „Mulen ruža“, „Za odličan uspeh i primerno vladanje“, „Rijaliti šou“ i „Servantes medju šljivama“.

Publikovao je i satirične priče “Žestoki momci” i „Priče iz politike“, „Srbi posle hrista“, „Srpsko-politički rečnik“ i „Otkačena čitanka“. Napisao je i više monodrama od kojih je najpopularnija “Alo, ođe mobilni”, radio je scenarije za brojne

televizijske emisije u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Novom Sadu.

Bio je saradnik i kolumnista listova „Politika“, „Večernje novosti“, „Blic“, „Dnevnik“, „Glas“, „Ilustrovana politika“, „Glas Crnogoraca“, NIN, Duga… Nagradjivan je prevođen.

Portal “Tamo daleko”, kontaktirao je Radivoja Bojičića i uz njegovu blagonaklonost daje mali deo zaista bogatog opusa aforizama, koje, kako kaže, posle svega, shvata kao neuro-vežbu, ali je posebno zadovoljan kad nekoga od čitalaca zabavi i razveseli. Sudeći prema pratiocima na društvenim mrežama takvih nije malo, a mi sa zadovoljstvom ove aforizme delimo sa našim ljudima širom sveta.

 

Narod napušta Srbiju jer je to privatni posed.

Ovih dana idem u Minhen. Deda slavi pedesetogodišnjicu odlaska na privremeni rad u Nemačku.

Cilj vlade je da bedu dotera do granice siromaštva.

Od Srbije je ostala još samo rodna gruda.

Pedeset i dva posto gradjana Srbij je za EU. To su oni koji već tamo žive.

Ako hoće da postigne neki rezultat, vlast mora da radi u tri smene: smena premijera, smena ministara i smena skupštinske većine.

Nema uklanjanja novogodišnje rasvete sve dok Srbi ne prolsave svetlosnu godinu.

Od toliko najboljih kandidata u gradu, više se ne vide najbolje ženske.

Izbori su slobodni, pa je normalno što se narod pribojava da na njih izadje.

Naši preci se smatraju preminulima tek kad ih izbrišu iz biračkih spiskova.

U našoj jednodomnoj skupštini neki poslanici sede već decenijama. Vreme da se u parlament uvede starački dom.

Seču propisa smo uspeli samo da sprovedemo kod deset Božjih zapovesti.

Toliki je slepac, da mu ni Ilijadu ne bih dao da piše.

Srbija je velika tajna. Niko ne zna koji joj je kurac.

Nas Evropa može da kupi samo u delovima.

Jebi i prolazi. Mi smo zemlja u tranziciji.

Ne pušim, ali umem da smotam duvan čvarke

Od svih zemalja sa kojima smo bili u zajedničkoj državi, pomirenje je uspelo samo sa Turskom.

Od kad živi u oblacima stoji čvrsto na zemlji.

Dok je Pigmejaca, Srbi nikad neće biti najmanji narod.

Podizanjem bele zastave označen je kraj reforme vojske.

Od kada se ničega ne stidimo, nemamo se čime ponositi

Gej, to je čovek kome je iz dupeta došlo u glavu.

Tržište rada! To je pijaca robova.

U ovom potopu i normalno je što se živi još samo na splavovima.

S obzirom na to kad je postala nezavisna, Srbija je država 21. veka.

Da zračimo nekom pozitivnom energijom pokazuju i Gajgerovi brojači.

Sabili su nas u ćošak i naredili da sednemo za okrugli sto.

Sedim tako u podnožju Himalaja i gledam ka Mont Everestu. Vrh, brate!

Tata, a šta ćemo danas gladovati za ručak?

Evropa nikako da nam progleda kroz tri prsta.

Koristim govor mržnje; tek da se podsetim na vremena kad je postojala sloboda izražavanja.