Споменик браниоцима краљ „пребацио“ на горбље

Пише: Бане Гајић

Споменик браниоцима Београда у Првом светском рату, снимљен непосредно по завршетку, 1931. године.

У постољу меморијала се налази костурница у којој почивају остаци 4.600 знаних и непознатих српских војника који су страдали у одбрани престонице у две офанзиве, 1914. и 1915. године. Ексхумације су вршене са бојишта на Дорћолу, Кошутњаку, Ади Циганлији, Калемегдану, крајем двадесетих.

Фотографија корисника Bane GajicАутор споменичке композиције био је руски емигрант од бољшевичке револуције који је нашао уточиште у Краљевини СХС, Роман Верховској, док је део урадио и домаћи вајар Живојин Лукић, уз помоћ још једног „белог“ Руса.

Споменик је смештен у горњем делу Новог гробља што је у то време била локација далеко ван града. Постављању је претходила оштра дебата између Удружења официра рата 1914-1918 које је наручило израду меморијала, самог аутора и дела јавности, са структурама у тадашњој држави: споменик је био предвиђен да стоји у центру Београда, на видном месту, и подсећа на страдање и жртве.

Међутим, због изразито просрпске симболике (грб, војник, германски орао у самртном ропцу под ногама ратника), тадашњи политички врх, укључујући и Краља Александра II Карађорђевића није допустио његово постављање на видном месту и пребацио га је на удаљену локацију Новог гробља, где се налази и данас.

На пољани испред споменика из неког необјашњивог разлога од 1944. године почело је сахрањивање врха комунистичког полицијског и безбедносног врха, све до краја осамдесетих.

Идентичан споменик, донекле редуковане композиције, израђен је и постављен у Краљеву, убрзо након београдског. Након уклањања шезедесетих, враћен је на централни трг у Краљеву где се налази и данас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.