Пише: Горан Шарић

Жабљак, 2020. године, ноћ уочи Божића, снег пада, не престаје, али ни колона верника која носи крст кроз мећаву и пева „Тамо далеко“. Тада сам био сигуран да су Милови дани одбројани. 2600 година раније, Набу-кудурри-уур или Навуходоносор владали су првим великим светским царством – Вавилоном. Набуходоносор је победио Египћане, Јевреје, Ските, Кимеријанце, подигао висеће вртове, храмове, зидове и луке. Био је најмоћнији човек на земљи, али Бог је за њега имао поруку: „Измерио сам ваш лик и нашао га лакшим од ничега“. Милоин лик је чак лакши од Навуходоносоровог. Велики цар је скупо платио своје неверје, полудео и побегао у пустињу, где је живео као звер. Диктатори по правилу не могу преживјети свој политички пад.

Да ли ће нација Милогор преживети пад Мила? Људи који су дали Никча из Ровиња, јунака о коме би Американци снимили серију филмова (или Британци који су снимили 25 филмова о Србину Душку Попову, такозваном агенту 007), доживели су да му је Еди Рама дао упутства за кога да гласа. Иако је то избор пред сваким Црногорцем, нека сам одлучи: да ли је он, попут својих предака, елитни Србин или Албанац који говори српски?!

Ко је свргнуо Милу Ђукановића? Ни Милоа нису збациле израелске рекламне мегакорпорације, њихова високобуџетна места, ма колико била добра, нису била довољна да европски најдиговатнији диктатор падне са власти на претпоследњим изборима. Ни руске престонице нису успеле да га оборе, арогантни руски милионери који пију прескуп шампањац на брду изнад Будве нису спремни да посегну у своје џепове дубоко као Мило да би остали на власти. Нарочито га нису свргнули или срушили пензионисани командант жандармерије који је био тешко болестан од рака, бака и неколико деце коју је Милојев режим осудио због „државног удара“. Било би гротескно оптужити српску службу да стоји иза пуча, јер још увек није сигурно да је БИА уопште српска служба, па је прст кривице био уперен на Русе, иако је Мило добро знао да ако ГРУ жели да га свргне,

И док се читава Европа борила са планетом Цорона, затварала кафиће, тржне центре, школе и факултете, наметала забране кретања и окупљала више од три особе на једном месту, у Црној Гори су се из дана у дан одвијале масовне литургије, десетине хиљада људи уз раме, причестили су се са исте кашике … И за све време трајања литургија, Црна Гора је била једина земља са нула заражених. Колико год је Милоов режим желио забранити литије, Црна Гора је из дана у дан пркосила читавом свијету. Стотине хиљада људи окупило се само на његовим улицама и само је она имала нула позитивних резултата на круни.

Мило је преживео гранатирање Дубровника и аверзију према шаху, потпуни заокрет од српског националисте до Црногорца по Ђиласовом стилу (када је Булатовић одбио понуду Запада да буде Мило пре Милета). Преживео је италијанске оптужнице за шверц цигарета, ликвидације Александра Пејановића и Саше Марковића (нека им је вечна слава), признање Косова, улазак у НАТО, притиске током националне декларације, непостојеће пучеве, измишљање новог језика (за чије стварање је позвао хрватске лингвисте, осуђене). идиоти који, „доказујући“ да српски и хрватски нису исти језик, тврде да када Србин и Хрват кажу мајка, не мисле исто), прекрајајући уџбенике, маргинализујући Његоша, санкције Русији, дружећи се са Ротхсцхилдом …

Постоји бескрајна листа његових свињарија. Али није успео ни тај бескичмењачки камелеон. Током своје владавине, која ће остати најмрачнија мрља у историји Црне Горе, прво се бавио српским коренима, затим Његошевом заоставштином, затим је раскинуо вековно пријатељство и савезништво са Русијом и на крају му је остало само једно – да удари у Бога. Управо тај тренутак у којем је додирнуо светиње био је његов крај. Нека то буде порука и владарима у Србији и Српској православној цркви. Српска црква треба да буде свесна своје одговорности, а власти да схвате да постоје ствари којима се не тргује, којима се не дели, које се не продају или предају. Не играш се са мајком, не ценкаш се са Косовом.

Молитва је највећа снага једног народа. Света Хилдегард од Бигена описала је молитву као „удахните и издахните један дах универзума“! Молитва је леп плес душе, али има невероватну снагу! Човек који је годинама водио ФБИ описао је молитву као „највећу снагу нације“. Литија у Црној Гори је потврдила те ријечи.

Борба и даље траје. Глобалисти ће и даље плашити Европу Русијом, а јужне Словене Србијом. Али једини спас за европске земље је Де Гуаллеова визија – Европа од Атлантика до Урала. Једина нада за све нас Јужне Словене је да се држимо заједно, не да нас окренемо против најјаче међу нама, Србије, већ да Србија буде Пијемонт и центар наше еманципације. Србија то може постати само ако се окрене Богу, како је написао псалмиста: „Узалуд чувари чувају град, ако га Бог не чува“. Мила чува НАТО, кога не чува Василије Острошки. Срби су данас потпуно безбожни народ, а Исус нас учи да је просветљење једина револуција. Кад се све цркве у Србији у зору на јутарњој литургији напуне, сунце ће се издићи тог дана!

Пораз диктатора и издајника, колонијалног владара и марионете западних господара хаоса Мила Ђукановића још једном је доказао – ово није борба система против појединца, један на један, већ један (Милов црногорски циркус) на 500 хиљада, односно на светском нивоу један „нови светски поредак“ ) на 7 милијарди. Ићи ће до краја. И ми ћемо ићи!