Beogađanka osvaja svet uličnim slikanjem

Dok sam slušao kako sa druge strane „žice“ zvoni njen mobilni telefon, razmišljao sam kako da je oslovim. Da li da kažem: „Zdravo TKV“, „Zdravo Kraljice Vilo“ ili da jednostavno prozborim „ćao“ i pređem na dogovor oko intervjua za Priče sa dušom . Na internetu nisam pronašao njeno ime i prezime, osim pseudonima TKV (The Kraljica Vila) a i ona sama mi je tokom našeg susreta u Dorćol placu rekla da, ako baš moram, napišem samo Aleksandra.

Za ovu umetnicu, koja je u svetu ulične umetnosti (street art) od svoje 16. godine, kada je napravila sliku Amelije Pulen, pročulo se ne samo u Srbiji, već i u regionu. Bilo je i francuskih novinara koji su mi tokom pešačkih tura koje sam za njih organizovao, postavljali pitanja u vezi sa njom, želeći da fotografišu zidove sa njenim radovima.

SLIKE ŠIROM BEOGRADA: Jedno od dela TKV Foto: Wendy Wiv

Zanimljivo je da je i ataše za kulturu Francuskog instituta Anne-Lorraine Vigouroux, po preseljenju u Beograd prvo ugledala njen mural u pasažu kraj Balkanske ulice, što je, prema njenim rečima, uticalo da još više zavoli glavni grad Srbije i njegov duh. Posle nekoliko godina, njih dve su se srele i dogovorile se da radovi TKV budu ove zime predstavljeni na tradicionalnoj izložbi, u Čarobnim izlozima Francuskog instituta.

Jedan od Aleksandrinih radova izašao je u knjizi o 50 najboljih žena u street artu, objavljenoj u Londonu, u kojoj su žene koje su joj bile uzori.

– Kreativni proces jedna je od najlepših stvari. Da biste stvorili ono šta želite i da bi to izgledalo kako treba, morate da budete iskreni, da prenesete svoja osećanja i da se potpuno otvorite. Samo tako ćete doći do fokusa, odnosno potpune posvećenosti onome šta radite – objašnjava ova tridesetogodišnja umetnica.

Njena dela nalaze se na zidovima u ulicama i uličicama širom Beograda, od gornjeg Dorćola (kafe Blaznavac), donjeg Dorćola (Dorćol platz), Sava Male (preko puta nekadašnjeg Miksera i iza KC Grad), preko Vračara, do omiljenog Novog Beograda u kojem je odrasla, i Bežanijske kose.

Na zgradama najčešće crta noću, dok komercijalne poslove radi danju, u svoje umetničko radno vreme. Oprema su joj radno odelo, sprejevi i šabloni, odnosno stensili, koje prethodno sama kreira.

KV je frilens umetnica, ali pošto živi od svoje umetnosti, kaže da je potrebno da svakog dana bude samodisciplinovana, ali i kreativna, i da radi kao da ide na posao, što mnogima u njenom okruženju izgleda neverovatno i neobično.

MAMI GOSTE: Ulaz u restoran Dvorište, Foto: Nenad Blagojević

– Onog trenutka kad počne da vam donosi novac, vaš hobi postaje posao. Kao full time umetnica navikla sam da rutinu uklapam sa kreativnošću. Jednostavno, imam potrebu i moram da crtam da bih izbacila ideje iz svoje glave. Fotografiju, moj hobi, koristim kroz radove tako što slike obradim u računaru i zatim pravim šablon, po kojem crtam sprejom.

Rođena je u Beogradu, završila je Srednju grafičku školu, smer fotografija, a zatim komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije.

– Moj otac je živeo u Rimu, pa sam na njegov predlog tamo napravila svoj prvi šablon. Tada mi se otvorio drugi svet, shvatila sam da mi to odgovara i po povratku u Beograd uputila se u scenu grafita. Street art je stigao kasnije kao trend. Ranije niko nije baš razumeo šta zapravo radim, a sad je drugačije, ljudi fotkaju, prate šta ko radi; to je deo mejnstrim kulture.

Najlepši deo stvaranja predstavljaju joj poslednjih 20 minuta, u kojima rad postaje delimično ili potpuno završen.

– Posle nekoliko dana rada, pred kraj treba da ga oživite i da mu date ono najfinije što imate u sebi! Uživanje mi je kad radim, i koliko god da me posao umori, on mi i vrati mnogo toga.

Za umetnost koju stvara na ulici, odnosno na zidovima beogradskih zgrada, kaže da je centar njenog rada. Kada je 2004. godine ušla u sve ovo, nije imala predstavu gde će je život odvesti. Rad na ulici dao joj je ideju o slobodi.

– Niko nije slobodan do kraja, jer sloboda je vrlo apstraktan koncept. Ipak, ostavlja utisak da postoji taj momenat kada sve drugo nestane, a ostanete samo vi i ono čime se bavite. Sredina u kojoj stvarate na ulici, određuje  kakav će rad da bude. U Beogradu ima toliko mesta na kojima može da se radi street art i da se tako doprinese tom prostoru – iskrena je.

Mada u Srbiji ne postoji tržište umetnosti, TKV kaže da uspeva da opstane, jer radi i poslove poput uslužnog crtanja po zahtevu klijenata. Osim murala na ulici, u više kafića i restorana u Beogradu možete videti Aleksandrinih ruku dela.

– I pored toga što je teško, mogu da kažem da sam jako srećna. Ljudi reaguju na ono što radim i postaju deo mog kreativnog procesa. Život se odvija kako ga usmerite i treba se fokusirati na ono što možete da promenite u sebi i u svojoj najbližoj okolini – rekla je TKV.

TEKST: Nenad Blagojević (http://pricesadusom.com/sprej-joj-je-glavno-oruzje-a-njena-dela-krase-zidove-glavnog-grada-beogradjanka-medju-50-najboljih-zena-street-arta/)

Fotografije: Nikola Đurić, Miloš Lužanin, Nemanja Knežević,  Aleksandar Đorđević, Wendy W, TKV, Nenad Blagojević

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.