Бајка српско-руског пријатељства

У Moскви је мунлог викенда одржана промоција књижевности за децу на српском језику, у оквиру пројекта „Двојезична бајка“ Друштва српско-руског пријатељства из Панчева и пројекта „Откривамо државе“  Централне дечје библиотеке Русије (РГДБ), на којој су се најмлађи Московљани упознали са бајкама, фолклором, песмама, обичајима и традицијом наше земље. Приредбу је осмислила и у сарадњи са Панчевцима реализовала у својим велелепним просторијама ова московска библиотека, која у свом фонду има преко осам милиона наслова.

Тамара Обрадовић, Славенко Терзић, Олга Молина, Предраг Обрадовић, Јулија Брикова и Дејан Боснић

Присутне је поздравио Славенко Терзић, амбасадор Србије у Москви, изражавајући задовољство што се и кроз књижевност за децу и кроз узајамно даривање књига, као и билингвално издаваштво успостављају неразрушиви мостови између Русије и Србије, јер пројекат „Откривамо државе“ има за циљ културолошку едукацију деце, што је од непроцењивог значаја.

Децу и присутне је поздравила и Олга Монина, саветница директорке РГДБ-е, а уз њу су присутне поздравили и Дејан Боснић, директор Библиотеке града Панчева који је том приликом представио и двојезичну бајку “Јежић у гостима код Трешњица“ Јулије Брикове, списатељице за децу, чија је бајка недавно преведена са руског на српски језик у издању Градске библиотеке Панчево. Част да буде посебно представљена и поклоњена библиотеци у Москви, заједно са још стотинак књига за децу на српском језику, имала је и дечја књига „Заистинска српска бајка“ – чудесна прича од које се постаје заувек неизгубљив, књижевнице Гордане Влајић, коју је Руској дечјој библиотеци уручио Предраг Обрадовић, председник Друштва српско-руског пријатељства из Панчева. Ово Друштво је, иначе, и организатор пројекта „Двојезична бајка“ у оквиру које ће „Заистинска српска бајка“ бити прва српска дечја књига објављена двојезично, на српском и руском језику.

УЧЕ О СРБИЈИ: Руска деца на предавању

Захваљујући пројекту Друштва српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“ из Панчева, дечја библиотека у Москви и Градска библиотека Панчева су једна другој поклониле по преко сто књига, па ће тако Градска библиотека Панчево, уз подршку амбасаде Руске Федерације у Београду и ангажовање директора Дејана Боснића, отворити одељење литературе на руском језику, а Руска дечја библиотека у Москви, уз подршку амбасаде Србије и ресора културе Града Панчева, је добила одељење српске дечје књижевности. До сада је у московским, и уопште руским библиотекама, било тешко наћи и једну књигу на српском језику, а ово је прво одељење српске књижевности у Русији. У плану је да се овим пројектом промоције српске културе у више градова Русије оснују одељења српске књижевности, а да се истовремено отворе иста таква одељења руске књижевности у библиотекама широм Србије.

Мале руске читаоце и њихове родитеље посебно је обрадовао пригодан културно-уметнички програм: наступ руског и српског фолклора, изворне песме Србије и интерактивна презентација о култури и обичајима у Србији, са креативним радионицама „Орао-симбол Србије“ и „Јежић у гостима код Трешњица“ по истоименој бајци Јулије Брикове. Њена бајка је првенац пројекта „Двојезична бајка“ Друштва српско-руског пријатељства, чија се промоција ускоро очекује и у Србији. Тамара Обрадовић, идејни творац овог пројекта, уредница Друштва српско-руског пријатељства из Панчева и докторанд економије на Финансијском универзитету при влади РФ у Москви је, обраћајући се присутнима, посебно истакла да ће ово Друштво наставити са објављивањем савремених бајки српских и руских аутора на оба језика, како би најмалађи љубитељи књиге у Србији и Русији одрастали уз приче које ће им открити блискост руског и српског језика, културе и традиционалних вредности.

Приликом посете Москви,  Дејан Боснић, и Предраг Обрадовић су разговарали и са директором Смарт библиотеке „Ана Ахматова“ у Москви, прве високо технолошке експерименталне библиотеке у Русији, каквих је свега неколико на свету, на тему могућности сарадње на будућим заједничким иновационим пројектима.

Српско-руски глас

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *