Živorad proizvodi hranu budućnosti
Živorad Cvetković iz Valjeva inženjer je elektrotehnike i začetnik posebnog načina obrade hrane u Srbiji – liofilizacije. Novinari su otišli su u posetu njegovom pogonu u kom nastaje hrana kakvu su prvo jeli kosmonauti iz NASA, a zatim vojska i, na kraju, civilno stanovništvo u SAD.
Inače, hrana nakon ovog postupka zadržava isti ukus, boju, zapreminu i hranljive sastojke. Novinarka 24sedam imala je priliku da proba čokoladiranu liofilizovanu šljivu, a njen ukus je gotovo identičan ukusu sveže šljive.
Grožđe i surutka pokazatelji benefita liofilizacije
Cvetković objašnjava da je najreprezentativniji primer liofilizacije postupak nakon fermentacije grožđa, kada se ono ocedi, pa ostanu semenke i opna od puceta, što se zove komina.
Kada se komina zaledi i ubaci u liofilizator dobije se suva masa u prahu koja se u farmaceutskoj industriji koristi kao osnova za 80 odsto lekova (podatak iz farmaceutskog zavoda Kube čiji su svi lekovi biljnog porekla). Cena tog praha je nekoliko puta viša od cene vina.
-Ja sam sa svojim tehnolozima prvi u svetu uspeo da iz komine izvučem 10 odsto alkohola (rakije), što se na mikrobiološkom institutu pokazalo kao neuporedivo kvalitetnije alkoholno piće od tradicionalno destilisanog alkohola – objašnjava Cvetković.
-Moja želja je da otvorim prvi institut za liofilizaciju u Evropi. Takva institucija zapravo bi propisivala pravila i tehnološke postupke. Tako ne bismo izvozili tehnologiju, nego bismo naplaćivali srpsku pamet – navodi naš sagovornik.
„Radi, radi, radi“
Žika, kako ga od milošte zovu, otac je dve ćerke koje rade i sarađuju sa njim u ovoj oblasti tehnologije i nauke. Kao domaćin, posvećen i čovek tradicionalnog duha, smatra da Srbi treba da se vrate svom korenu i selima.
-Mladima bih poručio da rade ono što vole, ali pre svega da rade, rade i rade. Mnogo da rade i da uče, jer je mene kroz ceo moj karijerni put vodila želja za odgovorima. A danas shvatam da je ipak vremena tako malo, a odgovora tako puno – kaže on.
