Srbima treba jaka organizacija

POPIS U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA PRILIKA DA OJAČAMO NAŠ STATUS

Izjašnjavanje na popisu je prilika da pokažemo da smo sposobni da imamo snažnu organizacijau i da se u SAD predstavimo kao jak i složan narod – kaže Branko Terzić, bivši član američke administracije

Piše: Marko Lopušina

U SAD je, kako što smo već pisali, u toku popis stanovništva. Prilikom izjašnjavanja pre dve decenije u ovoj saveznoj državi registovano je više od 350.000 američkih Srba. Potom je 2010. godine popisano samo 176.666 građana koji „govore srpski jezik u porodici“. Srbi strahuju da će ih nakon novog popisa, u američkom registru biti još manje.

Da li je to znak da Srbi nestaju u SAD? Zašto američkih Srba nema više? Kako se uostalom Srbi izjašnjavaju ? Šta je najbitnije za američke Srbe? Na ova pitanja odgovara Branko Terzić, bivši Regnov saradnik u rangu ministra i potom savetnik drugih američkih predsednika  Starijeg i mlađeg Buša.

Prvi Srbi koji su regostrovani kao doseljenici i žitelji SAD upisani su pre dva veka. Od tada do danas dogodila su se tri masovna doseljavanja našeg naroda, ali kako kaže Terzić, kum princa Aleksandra Karađorđevića, koji živi u Vašingtonu „niko ne zna tačno koliko Srba živi u SAD“.

-Odgovor na vaša pitanja je vrlo složen, jer mi u Americi imamo najmanje tri generacije Srba sa različitim statusima – rekao nam je kratko na početku razgovora gospodin Terzić i objasnio istorijat američkih Srba.

Prvu generaciju masovnih doseljenika s početka prošlog veka, činio je srspski narod iz Like, Korduna, Dalmacije, Knina i Slavonije. Ti ljudi su se najviše popisivali po svom zavičaju. Mnogi od njih su izrodili deci, imaju unuke i svi oni su kao državljani SAD postali Amerikanci.

-Takav je slučaj sa 50 članova porodice moje žene. Oni, međutim, nisu zaboravili da su Srbi i pravoslavci jer su podigli oko pedeset crkava SPC, stvorili više desetina srpskih organizacija i slali dobrovoljce na Solunski front – priznaje Branko Terzić.

Drugu generaciju doseljenika pristiglih posle oslobođenja od fašizma 1945. godine činili su ljudi iz Srbije, Crne Gore i nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, pa su se u popisima izjašnjavali više kao Jugosloveni, a manje kao Srbi. Većina njih bili su ratni zarobljenici i logoraši, a i sledbenici četničkih vojvoda Momčila Đujića, Pavla Đurišića, Draže Mihailovića i jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, koji je umro u Denveru, Kolorado.

-I njihova deca i unuci, rođeni ovde su postali Amerikanci. Odlaze u srpsku crkvu i podržavaju srpski narod, naročito u vreme raspada SFRJ i rata u Jugoslaviji – kaže Terzić, koji potiče od ove druge generacije američkih Srba.

Rođen je 1947. godine u Nemačkoj, gde su kao emigranti živeli njegovi roditelji otac Dušan i majka Olivera. Uselili su se u SAD 1950. godine.  Branko Terzić je završio Državni univerzitet Viskonsin i 1972. stekao diplomu iz oblasti nauke o energiji. Usavršavao se iz inženjeringa na univerzitetima Market i Vičita. Bio je kapetan Nacionalne dobrovoljačke garde i komandant baterije 57. brigade. Od 1969. do 1971. godine bio je procenjivač kadrova u kompaniji “Ameriken Aprejzing Asosiejts”. Godine 1972. radio je u kompaniji “Viskonsin Elektrik Pauer”. Otvorio je vlastitu firmu “ Terzić i Mejer”, koja je davala savete opštini Milvoki o vrednostima inženjeringa. Bavio se i poslovima izdavaštva u firmi “C. A. Tarner Jutiliti Riports”.

Kao član Republikanske stranke 1976. kandidovao se za senatora države Viskonsin, ali mu nije pošlo za rukom da pobedi. Bio je saradnik predsednika Ronalda Regana. Stručnjak za energiju iz Milvokija, kog je predsednik Džordž Buš stariji doveo u Vašington i postavio za rukovodioca Federalnog odelenja za energetiku SAD. U firmi u firmu “Yankee”, bio je 1995. predsednik Upravnog odbora i delegat SAD za energetsku industriju u Trans-atlantskom poslovnom dijalogu.

Bio je saradnik Svetske banke, američkih ministarstava i Bele kuće, predavač menadžmenta na čuvenom Jejlu, analitičar USAID, Programa partnerstva i evropskog Instituta za razvoj i upravljanje električnom strujom.

Godine 1988. “Milvoki magazin” svrstao je Branka Terzića  u najzanimljivije ljude u regionu. Direktor je u vašingtonskoj firmi „Deloitte and Touche“, zadužen za jugoistok Evrope. Koautor je knjige „Svetska kriza posle rata u  Iraku“. Danas ima svoju novu firmu.

-Treća generacija doseljenika stigla je u SAD posle ratova u bivšoj Jugoslaviji. Asimilacija stranaca, pa i Srba u SAD čini svoje, pa se Srbi gube u popisima. Većina njenih pripadnika se izjašnjavaju kao Srbi, idu u pravoslavnu crkvu, ali gube srpski jezik, jer država Srbija ovde nema svoje škole. Takvo škole sa besplatnim nastavom maternjeg jezika imaju Nemci, Poljaci, Englezi, ali Srbi nemaju, pa se lagano gube i nestaju u SAD – kaže Terzić.

Neki od novopridošlih Srba u strahu da ne budu kažnjeni, jer su sledili srpske vođe Miloševića i Karadžića, odriču se srpstva, svojih imena i prezimena i predstavljaju kao Jugosloveni.

-U mojoj porodici svi smo Srbi, svi smo članovi SPC i parohije Sveti Luka u Vašingtonu. Niko, međutim, ne zna koliko Srba ima u Vašingotnu. Samo nagađamo. Crkva okupja oko stotinu porodica, a za Božić u pravoslavnom hramu bude i više od 700 Srba pridošlih sa svih strana oko glavnom grada SAD – odogovara Branko Terzić.

Srpske organizacije, Srpska narodna odrbana, Srpski nacionalni savez, Srpska pravoslavna crkva, nekada Srpski kongres ujedinjenja, danas Teslina naučna fondacija tvrde da je novi popis Srba u SAD prilika da se u velikom broju predstavimo kao srpski naroda, da time ojačamo naš uticaj na američku vlast, ali i na naše otadžbinske zemlje, pre svega, na maticu Srbiju.

Nelogično je, na primer, da srpski narod, koji je na Balkanu mnogo brojniji od hrvatskog, bude mnogo manji u SAD. U Americi, prema popisu iz 2010. zvanično ima 434.425 Hrvata, dakle skoro 2,5 puta više nego Srba, što deluje u najmanju ruku čudno. Brojniji od američkih Srba su, verovali ili ne, i Slovenci (179.806) i Albanci (182.423). Zato su naše organizacije povele kampanju za popis pod sloganom “Ne zaboravite da ste Srbi!”

Branko Terzić kao iskusan političar i bivši član američke administracije razmišlja malo drugačije o popisu američkih Srba i kaže:

-Sam broj naših ljudi u SAD nije toliko bitan, jer američka politika ne pridaje važnost brojnosti nekog naroda ili etničke grupe. U SAD je bitnije kakvu organizaciju taj narod ili etnička grupa imaju da ih zastupa u američkoj politici i društvu. Mi Srbi imamo slabe organizacije i slab uticaj na američku politiku, za razliku, na primer, od Armenaca ili Albanaca. Potrebno je da izađemo na popis stanovništva, ali je još potrebnije da ojačamo naše organizacije i da imamo svoje predstavnike u američkoj vlasti – kategoričan je Branko Terzić.

Naš sagovornik je znameniti američki Srbin. Uvršćen je u leksikone „Ko je ko u svetu“, „Ko je ko u američkoj politici“ i „Ko je ko među budućim liderima u Americi“. Kum njegove dece je prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Imenovan je za prvog prestolonaslednikovog ađutanta i direktora Kancelarije NJKV princa Aleksandra Karađorđevića u SAD.

U znak priznanja za tridesetogodišnju službu u kraljevskoj kući, prestolonaslednik Aleksandar ga je odlikovao Velikim krstom Viteškog reda Sv. Mihaila.

-Moja porodica i ja najmanje dva puta godišnje odlazimo u Srbiju. Zimus smo bili u Beogradu na slavi kod kuma prestolonaslednika Aleksandra. Planiram da naredne jeseni ponovo posetim Srbiju – rekao nam je na rastanku gospodin Branko Terzić.

Srbi pod „ostali“

Nekada je pitanje prilikom popisa glasilo „koje ste nacionalnosti“, a poslednjih godina pitanje glasi „kojim jezikom govorite u kući“. Takvo pitanje nama Srbima ne ide na ruku, jer nas ne definiše kao narod. Američki Poljaci, na primer, imaju status naroda pri popoisu, a mi Srbi smo gurnuti u rubriku „ostali“.

Ubedio sam Buša

-U Beloj kući ubedio sam američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da primi srpske državnike i čuje srpske stavove. Nastupao sam sa Kongresom srpskog ujedinjenja na konferencijama u širom SAD i posredovao da posete Senat, Kongres – govori o svojim patriotskim aktivnostima Branko Terzić.

Naslovna fotografija: Branko Terzić (desno) sa porodicom kod kumova Karađorđevića na slavi