Zenica se vratio, u evropskim zatvorima još 20 000 Srba

Ubicu, mafijaša i kriminalca svetskog ranga Sinišu Petrića zvanog Zenica, Španija je izručila Bosni i on će još tri godine provesti u  fočanskom zatvoru 

Piše: Marko Lopušina

Prema nezavnični podavima samo u nemačkim zatvorima boravi oko 10.000 srpskih zatvorenika i osuđenika. Još najmanje toliko ih je po drugim evropskim zatvorima, ponajviše u Austriji, Italiji, Francuskoj. Nema podataka, ali je činjenica da su Srbi smešteni i u zatvorima širom tri Amerike i Australije.

Ovim neprizornim ljudima treba dodati i delinkvente srpskog porekla u begstvu. Srbija i Interpol rasopisali su poternice i tragaju za više od 360 Srba s aone strane zakona. I jedni, zatvorenici, i drugi, begunci čine robijašku koloniju u srpskoj dijaspori širom sveta.

Nema dana, a da se ne javlja kako je neki Srbin učesnik krijumčarske afere sa kokainom, na primer, u Španiji ili u Kolumbiji. Kako su Srbi akteri zločina u Austriji ili Nemačkoj.

Početkom 2024. godine srpska javnost na Balkanu bila je uznemirena vestima da će jedan „monstruozni ubica da se vrati kući“. To je Siniša Petrić zvani Zenica, ozloglašeni ubica nekadašnje bande razbojnika Marinka Magde i član Zemunskog klana. Nalazi se u španskom zatvoru od 2012. godine i podneo je zahtev da ostatak kazne od tri godine služi u BiH. Sud u Banjaluci je prihvatio ovaj predlog i čeka se da Zenica opet stigne među Srbe.

Siniša Petrić zvani Zenica, stigao je u Republiku Srpsku 14. februara 2024. godine i odmah je sproveden u Kazneno- popravni zavod Foča, na izdržavanje 3 godine zatvora, ostatka od španske sudske kazne. Za tri godine, dakle na isteku 2027. ovaj kriminalac svetskog ranga biće slobodan čovek. Srbi se pitaju šta će biti Zenica kad izađe sa robije – čovek ili kriminalac. Član radničke klase ili član razbojničke bande.

Petrićeva prva ekipa razbojnika tamo nekih osamdesetih godina prošlog veka radila je za legionara i mafijaša Marinka Magdu iz Subotice. Petrić je bio stariji maloletnik u bandi koja je masakrirala 14 ljudi u Vojvodini i Mađarskoj. Njihov najužasniji zločin se zbio u januaru 1994. godine, kada je za samo jednu noć, u ovom gradu banda ubila Milana Petrića, Stanu Oetrić i njihovog sina Daneta Petrića koji je tada imao samo 11 godina. Ubijeni su potom Vera i Josip Agatić. Sam Magda je na suđenju priznao da je Siniša Petrić Zenica kao član njegove bande usmrtio te noći dete Daneta Petrića i ženu Veru Agatić.

Glavni motiv ovih zločina bila je pljačka deviza i nakita u vrednosti od najmanje 100.000 tadašnjih nemačkih maraka. Nakon što su Magda i njegove ubice pronašle novac u kući Milana Petrića u Subotici i krenule, Zenica se okrenuo i ubio dečaka koji ga je molio da ne puca u njega. Kada ga je sudija pitao zašto je ubio dete, Siniša Petrić Zenica je odgovorio:

– Bio sam nešto nervozan te noći !

Siniša Petrić je rođen 1974. godine u Zenici. Kao učenik stalno je žmirkao očima, pa je dobio nadimak Žmira. Kasnije, kada se iz Bosne obreo u u Srbiji i Mađarskoj po mestu rođenja dobio je drugi nadimak – Zenica. U Magdinoj bandi delovao u saučesništvu sa Božidarom Miljanićem, zvani Boža, Goranom Frederikom Stavrićem, poznatijim kao Kljuki, Jovanom Sredanovićem, Aleksandrom Šekarićem Sekirom, Ivanom Šinkovićem, sa nadimkom Cigalj i Zoltanom Mačaijem, zvanim Zoran, Mačak ili Pukovnik.

Vođa bande Marinko Magda je lično poznavao i Milana Petrića i Josipa Agatića. Imao je podatke da se u kući Petrića nalaze “gomile deviza, zlata, srebra i nakita”. Josip Agatić, subotički biznismen, Hrvat po nacionalnosti, a Jugosloven po opredeljenju predosetio je opasnost od bande Marinka Magde. Agatić je septembra 1993. godine dao je izjavu Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici o iznudi 70.000 maraka od strane mafije i lokalne policije. Tim povodom pokrenuta je istraga protiv radnika SUP-a Subotice, koji su skrivali ovu izjavu puna četiri meseca. Da je blagovremeno pokrenut krivični postupak protiv reketaša možda bi Vera i Josip Agatić bili živi.

-Josipa Agatića sam ubio, jer sam ga čuvao i štitio, a on me olajavao. Na njegovu ženu Vericu nikada ne bih digao ruku. Ubio ju je Zenica. Zbog toga smo se žestoko posvađali – posvedočio je mađarskim policajcima Marinko Magda.

U drugoj razbojničkoj akciji ove bande Siniša Petrić Zenica je gađao Antala Horvata u srce, ali je promašio i isekao ga preko grudi. Dakle Siniša Petrić je kao član Magdine bande ubio muškarca, ženu i dete.

Zenici je suđeno u subotičkom Okružnom sudu maja 1994. Osuđen je na smrt, ali mu je kazna, jer je bio stariji maloletnik, preinačena na 15 godina zatvora. Siniša Petrić je služio svoju kaznu u KPD Sremska Mitrovica. Tu mu je upravnik zatvora bio Trivun Ivković, koji ga se i danas seća:

-Siniša Petrić je bio momčina, visok, sa velikom glavom i krupnim očima. Hladan i besan mlad čovek. Stalno je bio nezadovoljan, iskakao je u ponašanju i nametao se dugim zatvornicima. Želeo je da stalno bude u centru pažnje i da se u zatvorskom krugu samo o njemu priča. Mi smo se trudili da odsluženje kazne članovima Mandine grupe, pa i Zenici, bude što normalnije.

Pored Siniše Petrića u mitrovačkom zatvoru su iz Magdine bande robijali još i student prava Aleksandar Šekarić, zvani Sekira, gardista Zoltan Mačai, zvanim Zoran, Mačak ili Pukovnik. Njih dvojica su bili jako zadovoljni uslovima boravka u KPD Sremska Mitrovica. To je sam Šekarić i rekao upravniku Trivi:

-Upravniče, ovde je mnogo slobode za nas osuđenike !

Njihovo iskustvo iz pritvora u Subotici je bilo jako loše. Pritvor je bio teskoban, memljiv i mračan. U zatvoru u Sremskoj Mitovici osuđenici su imali prostrane i svetle sobe, gledali su tv program, koristili biblioteku, neki, poput Šekarića, spremali istine na fakultetima, izlazili su u šetnju, primali su posete, odlazili na lečenje, radili i primali platu.

– Siniša Petrić je bio čudak. Nekada bi iskali svoj bes na zatvorenike ili stražare, a nekad bi danima ćutao. Inače, nije mnogo govorio. Meni su savest i mudrost govorili da budem sa njim oprezan. Pusti konja na brdo, a on će preći preko pet brda da nađe sebi pajtaša i nevolje. Tako se događalo sa Petrićem. Zamolio sam zato Aleksandra Šekarića, koji je bio mlad intelektualac da pazi na Sinišu Petrića zvanog Zenica. Šekarić je uspevao samo ponekad da ga ukroti, da ga spreči da napada osuđenike i stražare. A kada Šekarić u tome nije uspevao ja sam Petrića kažnjavao za njegove prestupe – priznaje Trivun Ivković.  

Treći član Magdine bande u zatvoru gardista Zoltan Mačai je svojim korektnim ponašanje, a pre svega učešćem na ratišu pre svog hapšenja, stekao poverenje uprave i upravnika KPD Sremska Mitrovica. Triva ga je puštao da subotom i nedeljom ode kući i poseti porodicu. To je druge osuđenike ljutilo, pa su se bunili i širili priče da će Mačai da pobegne iz zatvora. To se, međutim, nije desilo.

Sudbina je, međutim, htela da su i Siniša Petrić i Aleksandar Šekarić pobegli iz zatvora. Prvo je to uspelo Šekariću, koji je kao čovek od poverenje upravnika Trive postao zatvorski bibliotekar, pa je na „časnu reč vratiću se“ odlazio iz Sremske Mitrovice na VMA u Beograd da leči noge i zglobove. Kada je četvrti put krenuo za Beograd ovaj vešti student prava i član Magdine bande nije dao reč upravniku da će se vratiti i klisnuo je iz Srbije u Bosnu.

Iz Bosne je Aleksandar Šekarić telefonom zvao upravnika Trivu da mu se izvini što nije ispoštovao „časnu reč, koju Vam nisam dao“. Upravnik Ivković mu je preko telefona odgovorio:

-Šekariću vratićeš se ti u Sremsku Mitrovicu i u moj zatvor kad ti ne bude potaman u životu!

Tako je i bilo. Šekraić je ne zadugo uhapšen i vraćen u zatvor.

Siniša Petrić Zenica nije pobegao iz KPD Sremska Mitrovica i od upravnika Trivuna Ivković već je pobegao iz zatvora Dubrava u Istoku kod Peći. Naime, Zenica je po odluci Ministarstva pravde Srbije sa grupom zatvorenika iz Srema prebačen na Kosmet 1999. godine. Tu je prema rečima upravnika Trive ovaj Magdin ubica „pušten na slobodu“ posle samo pet godina robije.

Srpsko tužilaštvo je sumnjalo da je Zenica u u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava. I da je zato “pušten na slobodu”. Zvanično, međutim, javnosti je saopšteno da je Siniša Petrić Zenica 1999. godine „pobegao iz zatvora“. Naredne godine je Ministarstvo pravde Srbije preko MUP-a Srbije i Interpola raspisalo poternicu za Zenicom.

Te ratne 1999. i poratne 2000. godine Petrić postaje član druge kriminalne grupe koja je postala poznata kao Zemunski klan. U tom klanu bio je u bandi Luke Bojovića, koja je delovala na prostoru bivše Jugoslavije i centralne Evrope. Opet sumnjalo se da je Zenica bio lokvidator u ovoj bandi i da je, kako se pisalo po novinama, ubio nekolicinu članova Škaljarskog klana iz Crne Gore.

Petrić je uhapšen u Frankfurtu 2003. godine, izručen Srbiji po raspisanoj poternici, koja ga je opet smestila u KPD Sremska Mitrovica.

U to vreme Trivun Ivković više nije bio upravnik zatvora. Zenica je tada u mitrovačkom zatvoru izgleda imao privilegovan položaj, čim je puštan da subotu i nedelju provodi na slobodi sa svojom porodicom. Godine 2007. Petrić se nije vratio u zatvor. Pobegao je i iz KPD Sremska Mitrovica.

O njemu se ništa nije znalo sve do 2012. godine, kada je uhapšen u Španiji sa Lukom Bojovićem, gde je osuđen opet na 15 godina robije. Kazna mu je zbog dobrog vladanja u Španiji smanjena, pa je Zenica zatražio da ostatak kazne od tri godine odsluži u BiH. Madridski sud i Banjalučki sud su prihvatili ovaj predlog i sada srpska javnost broji dane kada će ubicu Siniša Petrić Zenica da dođe kući.

Ubica, mafijaš i kriminalac svetskog ranga Siniša Petrić zvani Zenica, stigao je u Republiku Srpsku 14. fevruara 2023. godine i odmah je sproveden u Kazneno- popravni zavod Foča, na izdržavanje 3 godine zatvora, ostatka od španske sudske kazne.