Молимо се за мученике из Гаравице
У циљу очувања сведочанства о мученичком животу и страдању православних Срба у Другом светском рату на простору Бихаћке крајине, Информативна служба Српске Православне Цркве организовала је пројекцију документарног филма Гаравице продукције Заборављени коријени, којој је присуствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.
Велики број гледалаца који су испунили Малу салу МТС дворане и стојећи је пратио филм – сведочанство о страдању српског православног народа у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу у Другом светском рату. Аутор филма Драган Радовић је разоткрио непознату и дуго скривану истину филмом који је базиран на више од три хиљаде докумената (судских пресуда, записника са саслушања, извештаја, прогласа…), као и живој речи 27 преживелих сведока, од којих у филму говори њих 15.
Филм је непорециво сведочанство о страдању десетина хиљада српских мученика у чијим суровим систематским ликвидацијама нису учествовали само одрасли мушкарци, муслиманске и хрватске усташе, него често и чланови њихових породица. Гаравице код Бихаћа су место великог страдања српског народа у Другом светском рату, стратиште о којем се није говорило и о којем, нажалост, мало знамо.
Београдској премијери присуствовали су и преживели сведоци злочина описаних у филму: Мићо Ковачевић, Жарко Глувајић и Мићо Копанић са својим породицама.
Том приликом, Његова Светост Патријарх истакао је да се вечерас кроз филм Гаравице после осам деценија сусрећемо са још једном утамниченом трагедијом нашег народа и болном истином која је плански била измештена у простор непожељних тема и сферу која на дугорочном плану обезбеђује заборав, а заправо је реч о злочину пред чијим размерама остајемо без речи и даха.
– Убијани су редом: жене, деца, старци. Затрте су читаве породице, а једини грех им је био: српско име и вера православна. Нарочито је, за мене, потресна чињеница да су вечерас са нама и три преживела сведока ових злочина библијских размера, али сведока који цели свој живот носе крст страдања и славу васкрсења – појаснио је Светејши Патријарх.
-Као род изабрани, царско свештенство, народ свети (I Пет 2, 9) ми хришћани имамо веру коју сија надом, а искључиво се потврђује кроз љубав. Само овом светом тријадом врлина можемо све да разумемо, али не и оправдамо; умемо све овакве муке и недаће да поднесемо, и да идемо даље, јер верујемо у Христа Господа, Страдалника и Победника, каквог је историјско трајање само у Његовој личности упознало – истакао је Његова Светост, а затим појаснио да је главни разлог богослужења свете Литургије, као заједничке Службе, благодарност Богу за живот који нам је дао, за дар постојања нашег и свих које волимо, као и читавог света. И управо на том сабрању се неуморно молимо за знане живе и преминуле, али и за оне чија имена, узраст и потребе, Ти Сам знаш Господе, а нарочито невине страдалнике чији глас крви вапије и на небо и ка нама. Зато нас Гаравице поново подстичу на молитву за њих, за себе, за будућа поколења, али и на молитву њима јер су они свети мученици Христови.
На крају, Његова Светост Патријарх је позвао да чувамо веру, име и образ. Да памтимо своје страдалнике и уважавамо туђе, како нам се више никад и ником слично не би догодило, и како бисмо таквим настојањем били племенит пример другима.
