Захвални Богу иако су иза решетака

Данас сам на позив посетио затвор за странце на крајњем северу Холандије. Променио сам десет превоза тамо и назад, мало се смрзао пошто сам прерано стигао, у време кад никог не пуштају у затвор, али ми се на крају срце заиста загрејало.

Наравно има тамо у том затвору и наших. Имају сталног затворског свештеника, Холанђанина који служи у Руској цркви у Немачкој, одмах преко границе. И искрено се труди око њих.

После сусрета и разговора у затворској капели запитао сам се како је могуће у тако ненормалним околностима имати тако здраву и нормалну комуникацију. Нормалнију него у многим „нормалним“ околностима. Причали смо дозвољених сат, сат и по на разне теме. Углавном црквене, али и националне, светско-политичке.

Неки од наших су осуђени и на дугогодишње казне, али кад сам током разговора запитао да ли успевају да свакодневно осете захвалност Богу, иако се налазе где се налазе, ведрина лица и општа сагласност о томе да и те како имају за шта да буду захвални била ми је тако необична за нас Србе, којима је захвалност иначе један од великих проблема.

Чудни су путеви Господњи, а кад бисмо се и ми ван овако ванредних околности сетили захвалности као основе духовног живота, где би нам био крај.

Текст: Ненад Илић, српски свештеник у Холандији (Преузето са Фејсбука)