Загонетни неспоразум Тесле и Пупина

Српски медији су почетком марта пренели вест да је Удружење Адлигат купило два од пет писама Николе Тесле из заоставштине Радоја Јанковића, генералног конзула Краљевине Југославије у Њујорку, за која се веровало да су изгубљена.

„Два Теслина писма у којима Тесла пише о Михајлу Пупину, његовој болести и намери да га посети у болници, пронађена су пре неколико дана и уз велики напор откупљена за музеј овог Удружења“, истичу из Адлигата.

Да ли ова писма мењају познату историју односа ова два научника и потврђују њихову блискост, па тако у потпуности демантују познату причу о мирењу на самртничкој Пупиновој постељи, „пошто је очигледно да, у тренутку писања писама, три месеца пре Пупинове смрти, сукоба између двојице великана није ни било, већ једино жеље да се што пре сретну“? Одговор на ово питање потражили смо у Музеју Николе Тесле од Милице Кеслер, кустоса-архивисте личне архиве Николе Тесле.

ДОБАР ПОЗНАВАЛАЦ ТЕСЛЕ: Милица Кеслер

Да ли сте имали прилику да видите два писма која је Адлигат откупио?

-Ми о писмима знамо само оно што је објављено у медијима. Нико нас није из Адлигата контактирао да пита било шта везано за та ново откривена писма, која су намеравали да купе. Они су само објавили да су их купили на аукцији. Оно што ми можемо са сигурношћу да кажемо везано за та писма је да је садржај писама аутентичан. У Теслиној архиви, коју ми у Музеју чувамо, се налазе концепти тих писама, тако да је њихов садржај познат. За разлику од писама које је купио Адлигат, која су писана мастилом, концепти писама који се налазе код нас у Музеју су писана графитном оловком. То су писма упућена Радоју Јанковићу, нашем конзулу у Њујорку. Како је Тесла током тридесетих година XX века добијао новац, неку врсту пензије, од наше владе – то је био разлог због кога је био у директној вези са нашим конзулатом, тако да кореспонднција између Тесле и Јанковића није никакво чудо.“

Шта ново ова писма откривају и колико могу да допринесу расветљавању односа Тесла-Пупин?

-Овде у Музеју се односом Тесле и Пупина као посебном темом нико није бавио, нико је није обрађивао. Ми имамо неколико Пупинових писама Тесли с краја 19. века, тачније из 1891, 1899, 1904 године. Имамо позивницу на венчање Пупинове кћерке Варваре које је било 29.09.1917. године. Очигледно је да су у то време њих двојица били у некој вези и онда после тога нема ништа. Тишина. Оно што бих додала као необичност ове кореспонденције је да су један другом писали на енглеском језику. Шта је био узрок њиховог сукоба то је ствар о којој може да се нагађа. Ту постоје различите приче, али ја мислим да је то био судар двојице великих људи који су свако у свом домену били важни и значајни. Они су два горостаса науке и изумитељства, потекла са истих меридијана из исте културе у далеком новом свету, која су се бавила сродним делатностима у којој је свако од њих досегао своје значајно, рекла бих чак незаобилазно место. Шта их је раздвојило су само наша нагађања.

Концепт Теслиног писма Радоју Јанковићу

Ако говоримо о провереним чињеницама онда можемо испричати следеће: За Теслин 75. рођендан 1931. његов познаник, поштовалац и новинар „Њујорк сана“ Кенет Свизи одлучио је да му направи посебан поклон. Позвао је 75 Теслиних савременика – угледних научника, уметника, новинара, политичара, индустријалаца, проналазача, пријатеља, следбеника и ученика – да му напишу честитку и све их укоричи у својеврстан споменар. У споменару су се на крају ипак нашле „само“ 73 честитке, јер су две особе одбиле Свизијеву молбу. Један од њих је био и Михајло Пупин који у писму Кенету Свизију отворено говори о свом односу са Теслом. Ми о садржају тог писма знамо од Кенета Свизија који је седамдесетих година XX века посетио Београд и Музеј Николе Тесле када је и поклонио део своје архиве, у којој је и Пупиново писмо у коме пише:

„Драги господине,
нисам видео господина Николу Теслу већ готово двадесет година. Почетком Светског рата разлика у мишљењу довела је до раздора између њега и мене. Ни он ни ја нисмо од тада имали прилике да изгладимо тај раздор. У 1915. понудио сам преко заједничког пријатеља да опростим и заборавим, али на неки начин моја понуда није била прихваћена. Жао ми је али под тим околностима не бих могао послати г. Тесли писмо са поздравом или честитком за његов 75. рођендан. Искрено Ваш, Михајло Пупин.“

Дакле, 1931. године имамо потпуно јасно сведочење Пупина који каже да је он од 1915. био у сукобу са Николом Теслом. То је сведочанство које би морало да буде узето у обзир када се говори о томе какав је био њихов однос. Вероватно је и позив на кћеркину свадбу био један од покушаја да се некако изгладе односи који су тог тренутка били поремећени. У децембру 1934. године када је Тесла чуо да је Пупин болестан и да би волео да га види – Тесла одлази да га посети. За мене је просто то била нормална реакција.“

Писмо Михајла Пупина Кенету Свизију

Шта знате о том последњем сусрету Тесле и Пупина?

-О последњем сусрету Тесле и Пупина зна се из сведочења супруге Радоја Јанковића. Ми немамо архиву Радоја Јанковића, сем онога што је писао Тесли и онога што је било у Теслиној архиви. Можемо само да им верујемо да је то било тако.“

У ком времену су Тесла и Пупин у Америци имали најбоље односе – око чега су се увек слагали?

-Они су напросто људи који су се бавили сличним темама. С тим што је Пупин био професор Колумбија универзитета и имао је научни апарат иза себе, бавио се науком на класичан начин. Тесла се бавио проналазаштвом, што је нешто потпуно различито. Они су потицали из сличних средина, из блиских простора Аустроугарске, стигли су као релативно непознати млади људи у Америку и тамо су се остварили и постали веома успешни. Вероватно су на почетку живота у Америци имали неких додирних тачака, на крају то видимо из њихове кореспонденције о којој сам већ говорила, са краја XIX и почетка XX века, али тих неколико писама су напросто недовољо велики узорак да бисмо могли да реконструишемо њихов однос и евентуалну блискост. Новинарска прича, да су два писма расветлила однос Тесле и Пупина и да су расветлила суштину њиховог односа – није тачна. То је једна озбиљна тема и ако би „Пупиновци“ желели да радимо заједничко истраживање ми смо потпуно отворени за сарадњу.

У медијима се спомиње Теслино писмо Паји Радосављевићу у којем Тесла пише: „Виђесте ли где манити Пупин даде патент нашем непријатељу“ (мислећи на Марконија). Да ли Музеј има то писмо или бар концепт тог писма у својој архиви?

-У архиви Николе Тесле се чува више од 850 страна кореспонденције између Паје Радосављевића и Николе Тесле. Та преписка је трајала од 1906. до 1941. године. То је комплексна и велика тема, о којој не може да се говори само на основу једног цитата. Ако би се однос Тесле и Пупина озбиљно разматрао и ако би се желело истинито сазнање о томе какав је њихов однос био, морале би да се прочитају странице и странице различите историјске грађе. То је велики посао и захтевао би рад људи који нису острашћени ни на који начин и који нису симпатизери било које стране. Зато мислим да о односу два горостаса није пристојно говорити на основу фрагмената извучених из контекста. Таква тумачења могу само да штете проналажењу пута до праве истине.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.