Vraćam se u Srbiju, ja sam patriota!
Odlazak sa Beogradskog univerziteta Stojana Radenovića, svetski priznatog i cenjenog matematičara, koštao je našu visokoškolsku orazovnu ustanove pada od 100 mesta na Šangajskoj listi, ali ima nade da se ovaj profesor ponovo vrati u Beograd i popravi ovu nezavidnu situaciju.
Spreman sam da se vratim, da svoje naučne radove iz matematike ponovo potpisujem za Univerzitet u Beogradu. Ja sam patriota, volim Srbiju i nemam posebne uslove. Mogu da mi daju nešto sitno, da kupe laptop, rekao je Radenović beogradskim „Novostima“ nakon što je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će dati sve od sebe da vrati prof. Radenovića
Njega je angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, da na svoje radove potpisuje njihov univerzitet. Radenović, inače, spada u grupu najcitiranijih matematičara sveta, a zbog toga što više naučne radove ne potpisuje za univerzitet u Beogradu, on je pao na Šangajskoj listi za 100 mesta.
„Sada mi je briga kako da vratim prof. Radenovića. To je čovek kojeg je Tomislav Nikolić svojevremeno odlikovao na ponos naše države, a ja ću dati sve od sebe da ga, kada isteknu svi ti ugovori, vratim i da potpisuje sve svoje naučne radove za Srbiju“, rekao je Vučić. Da bi se Radenović „vratio“ na Beogradski univerzitet potrebno je poštovati određenu proceduru.
„Lista najcitiranijih naučnika objavljuje se 15. septembra, a nadam se da ću na njoj ostati“, kaže prof. Radenović. „Sa Arapima mi je istekao ugovor. Kada bude objavljena ta lista, imam mesec i po da promenim adresu. Formalno, sve će se znati do kraja godine.“
Kaže, nema posebnih uslova. Odazvaće se ako bude poziva iz ministarstva.
„Meni je cilj moja država. Moj otac je bio solunski borac, ja sam patriota. Odavno sam mogao da odem u inostranstvu, na Harvardu, ali nisam hteo na Zapad“, priča prof. Radenović.
Inače, profesor Radenović je oštro kritikovao i našu naučnu zajednicu i smatra da nije problem u novcu.
„Za nauku je potrebna posvećenost, pomalo i fanatizam. Neki naši naučnici u institutima primaju ogromne plate, a ne rade ništa. Nije tačno da država ne daje novac, već je on pogrešno raspoređen. Ako naučnik ima platu 180.000, to ga čini duhovno lenjim, ili ako vozi skup mercedes, on misli o njemu, a ne o nauci. Država nije ni svesna koliko mnogo novca daje za nauku, a po institutima kukaju kako im se ne daje. Istina je da nekima treba dati više, a nekima ništa. Pojedini naučnici ni minimalac nisu zaslužili“, kaže on.
