Učimo decu o junacima srpskog roda!

Povodom 11. novembra, Dana pobede u Prvom svetskom ratu, koji se i u Srbiji od 2012. slavi kao državni praznik, Miloš Šupica, predsednik Humanitarne organizacije “Spasimo srpsku decu”, obratio se pismom srpskom narodu u rasejanju i otadžbini. Ovu njegovu inspirativnu poruku prenosimo u celini:

“Srbi i Srpkinje, mladi i stari!

Slavimo 11. novembar, Dan pobede u I svetskom ratu, svi zajedno sa velikom ljubavlju i osećanjem iz srca. U zahvalnost svima onima koji su učestvovali u ratu između 1914. i 1918. godine, da se bore za odbranu srpskog naroda od napada Austro–ugarske. Mi Srbi i kompletna srpska nacija bi trebalo da smo do kraja naših života zahvalni svim tim mladićima i devojkama koji su stupili u taj rat.

Možemo da kažemo da je 11. novembar među najvažnijim datumima srpskog naroda, rame uz rame sa Vidovdanom i obeležavanjem slavne Bitke na Kosovu Polju. Podržimo svi zajedno da se ovaj datum slavi kao jedan od najznačajnijih u borbi srpskog naroda za svoju siobodu. Pored braće i sestara u otadžbini koji su stupili u rat za spas svog roda i nacije, poznato je da se veliki broj Srba i Srpkinja iz dijaspore takođe dobrovoljno odazvao pozivu па odbranu od neprijatelja.

Srbi iz Amerike, njih oko 20.000 prijavio se dobrovoljno da ako treba da i svoje živote i da pomognu svojoj braći i sestrama i svojoj majci Srbiji. Jedan od najznačajnijih organizatora odlaska u rat na američkom kontinentu je bio Milan Pribićević i Mihajlo Pupin, osnivač „Srpske narodne odbrane“ koja i dan-danas postoji. Mada, potrebno је naglasiti da tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji nisu imali takvog čoveka koji će organizovati i okupiti savremene junake da pomognu svoj narod u otadžbini.

Srpski junaci Prvog svetskog rata, kako iz matice tako i iz dijaspore, od kojih su mnogi u toj borbi položili i svoje živote, zaslužuju našu najveću zahvalnost i poštovanje. Jedan od srpskih dobrovoljaca iz Amerike bio je i moj ujak Mitar Bobić, i čitava moja porodica mu je večno zahvalna za to. Kako njemu, tako i svim ostalim srpskim junacima tog vremena. Njima treba da smo zahvalni svi mi Srbi koji sada živimo ali i svi oni koji će živeti u budućnosti. Veliku zahvalnost dugujemo i junacima svih drugih naroda koji su nam pomogli u toj borbi za slobodu.

Dok su druge nacije pobednice Prvog svetskog rata već nekoliko godina nakon njegovog završetka počeli da slave datume pobede, Srbija je 11. novembar počela da slavi tek 2012. godine. Kao simbol ovog datuma je izabrana Natalija Ramonda, cvet koji jedino živi na prostoru Srbije, Makedonije i Grčke, poznat po osobini da može da mesecima preživi bez kapi vode a da onda uz nekoloiko kapi ponovo oživi, kao čuvena ptica feniks. Kao i mi Srbi koji smo u to doba takoreći bili pred uništenjem ali smo junačkom borbom uspeli da oživimo.

Želeo bih da srpska deca nauče sve o ovom datumu i tim junacima srpskog roda, da to uče u školama, kao i da ga sve srpske organizacije i pojedinci slave kao jedan od najznačajnijih u srpskoj istoriji. Kroz kontakte sa našim Srbima u dijaspori primetio sam da mnogi ne znaju mnogo o značaju 11. novembra. Svi Srbi i u Matici i u dijaspori bi trebalo da obaveste sve svoje prijatelje, poznanike i rodjake, i da ga svi proslavljamo sa najvećom ljubavlju. Ako pojedinci imaju vremena da na Internetu postavljaju viceve i druge stvari u vezi sa zabavom, uveren sam da mogu naći vremena da značaj ovog datuma prošire kroz celu srpsku naciju, kroz ceo svet”.

Miloš Šupica je Srbin iz Amerike koji svoje penzionerske dane provodi u Kaliforniji, a humanitarnu organizaciju „Spasimo srpsku decu“ osnovao je još 1994. godine. Od tada do danas ostali su veliki poduhvati ovog dobrotvora i njegove orgnaizacije od Republike Srpske do Srbije i Kosova i Metohije.

Rođen je selu Gornje Jezero kod Plaškog u Hrvatskoj. Majku su mu ubile ustaše, a otac je umro 1953. godine kada je Miloš imao samo 17 godina. Biop je tada prinuđen da se otrgne u beli svet kako bi preživeo.RAdio je prvo u nemačkom rudniku, a krajem pedesetih godina prošlog veka preselio je u Ameriku, prvo u Klivlend, a potom i u Kaliforniji gde je napravio karijeru izuzetno uspešnog i cenjenog mehaničara i preduzetnika, koji je uspeo potom da napravi i poslovnu imeperiju.

Pismo Miloša Šupice deo je projekta o srpskoj zajednici u Americi, koji je pomogla Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije