U Vinči pronađen, pa ukraden spomenik star 19 vekova
Rimski spomenik neprocenljive vrednosti, star 19 vekova, tek što je pronađen kod Vinče, ukraden je za nešto više od 24 sata, piše Blic. Lopove nije omela ni težina spomenika od skoro pola tone.
Generalno, ovakvi epigrafski spomenici (kameni spomenik sa uklesanim tekstom na latinskom jeziku) su izuzetno retki u svetu i oni ne idu na zvanične aukcije već se prodaju ispod ruke. Otuda se ne zna precizna cifra, ali se procenjuje da je izuzetno visoka – i po nekoliko stotina hiljada evra. Pronađeni pa ukradeni spomenik na teritoriji Srbije, prema prvim procenama, jedinstven je u svetu zbog svega što na sebi ima – od sačuvanih stopala do latinskog natpisa u 15 redova. Otuda njegova, uslovno rečeno, materijalna vrednost prevazilazi sve dosadašnje cifre.
Na osnovu natpisa na spomeniku, na latinskom, stručnjak Narodnog muzeja ustanovio je da je spomenik pripadao čoveku visokog viteškog staleža. Tokom vojničke službe rukovodio je različitim vojnim odredima i službovao u tri legije. Učestvovao je u ratu sa Dačanima i Parćanima i tokom svoje službe više puta bio odlikovan za vojničke vrline.
Ovaj izuzetan i jedinstven spomenik pronađen je prošlog petka prilikom zemljanih radova na deponiji Vinča. Iako je obaveštena uprava deponije i sa nadležnima dogovoreno da se spomenik zaštiti kako bi već u ponedeljak ujutru mogao da bude bezbedno transportovan u Narodni muzej u Beograd, spomenik je „nestao“ između subote u 17 časova i nedelje u osam časova. Narodni muzej obavestio je policiju o krađi.
Šta se sve dogodilo?
Rimski spomenik pronašao je radnik prilikom kopanja i zemljanih radova uz put koji vodi ka deponiji Vinča. Isto veče ovaj „pronalazač“ obavestio je Narodni muzej u Beogradu da je pronašao kameni spomenik. Već ujutro stručnjak iz muzeja bio je u Vinči. Konstatovao je da je u pitanju neprocenljiv rimski mermerni spomenik iz drugog veka, na kome se sa jedne strane nalaze dva stopala u sandalama koja su bila deo skulpture natprirodne veličine, dok se na drugoj strani nalazi natpis na latinskom u 15 redova. Na tom natpisu ispisan je životopis visokog rimskog zvaničnika.
Zbog gabarita i težine spomenika, a u cilju adekvatne zaštite i vodeći računa o svim stručnim procedurama, bilo je neophodno angažovanje transportnog vozila i više radnika. Narodni muzej obaveštava upravu deponije i dogovara da se spomenik u skladu sa mogućnostima zaštiti, kako bi već u ponedeljak ujutru bezbedno mogao biti transportovan u Narodni muzej u Beogradu. Međutim, spomenik na deponiji „nestaje“.
-Budući da arheološki predmeti otkriveni na teritoriji Republike Srbije po Zakonu pripadaju Republici Srbiji, a imajući u vidu da je epigrafski spomenik evidentiran i snimljen od strane stručnjaka muzeja i da je pokrenut administrativni postupak za njegovo preuzimanje, njegov „nestanak“ se kvalifikuje kao teška krađa. Protiv nepoznatog počinioca podneta krivična prijava. Istražni postupak policije je u toku – kažu u Narodnom muzeju.
-Ukoliko istražni postupak koji je u toku ne bude dao zadovoljavajuće rezultate i ukoliko spomenik uskoro ne bude pronađen i vraćen, sve relevantne informacije o navedenom epigrafskom spomeniku biće postavljene i u Interpolovu bazu ukradenih arheoloških predmeta u skladu sa važećim zakonskim regulativama i ratifikovanim međunarodnim sporazumima. Tako da, ukoliko se na primer, spomenik bilo gde u svetu pojavi na prodaji za dve i po ili 20 godina, moraće da bude vraćen u Srbiju uz sprovođenje istrage o putu koji je prešao do kupca kod koga je zatečen – napominju u Narodnom muzeju.
-Spomenik je dobro i vlasništvo Republike Srbije – napominju u Narodnom muzeju.
Šverc krčmi nacionalno blago Srbije
Najveći broj antičkih spomenika su u muzeje dospeli kao slučajni nalazi, zahvaljujući ljudima koji su ih pronalazili. Tako je bilo nekada, a poslednjih decenija takvi nalazi iz Srbije najčešće ilegalnim kanalima odlaze u inostrane kolekcije i muzeje. Praktično, crno tržište i šverc krčme nacionalno blago Srbije.
-Kako postoji mogućnost da je epigrafski spomenik mogao biti otuđen iz neznanja, pozivamo ličnosti koje su to učinile da spomenik predaju Narodnom muzeju u Beogradu ili obaveste o tome gde se nalaze, u kom slučaju neće snositi posledice koje sleduju za krivično delo teške krađe. Molimo sve građane koji primete ovaj spomenik, da o tome obaveste Narodni muzej u Beogradu ili policiju. Lica koja se rukovode na ličnom zaradom od prodaje ovog i mnogih drugih arheoloških nalaza, kao i svi posrednici u tim poslovima, svesno se bave kriminalnim radnjama bez imalo obzira prema javnom i opštem interesu – poručuju iz Narodnog muzeja.
Izvor: Blic/fotografije: Narodni muzej