У Панчеву почива заборављени руски генерал

Написао: Бане Гајић

На локалном гробљу у Панчеву недалеко од Београда 1934. године фотографисан је овај споменик генералу руске царске војске Константину Смирнову који је преминуо у Панчеву од запаљења плућа.
Фотографија корисника Bane GajicДа се иза једног наизглед обичног споменика налази личност која је имала одлучујућу улогу у кључним догађајима светске историје на почетку XX века, сведочи тек натпис на обелиску да је покојник био командант тврђаве Порт Артур.
Порт Артур (данас Даљен на полуострву Лјаонинг у НР Кини) била је најважнија лука Царске Русије на Далеком истоку, седиште руске Пацифичке флоте, и упориште руског империјалног утицаја у Манџурији (данас део НР Кине).
Услед глобалних колонијалних аспирација и сложене геополитичке игре великих сила, руска Манџурија и посебно лука Порт Артур постаће мета напада царског Јапана 1904. године. Након почетка тог рата, Русији ће се придружити и Краљевина Црна Гора и Краљевина Србија чији ће се контигенти обрести на Далеком истоку, у Манџурији, као симболична помоћ „браћи“. Ипак, резултат рата ће бити катастрофалан за Русију: не само да је изгубила целокупну морнарицу (битка код Цушиме) већ је после вишемесечних страшних борби пао и Порт Артур чиме је Русија изгубила своју позицију на Далеком истоку, а Јапан изузетно ојачао (уз стратеску подрску Велике Британије у том рату).
Овај кратки али жестоки рат представљао је, према ставовима најмодерније светске историографије, „Нулти светски рат“ (WW0), односно, праву и пуну увертиру у Први светски рат, због много фактора. Последице губитка Порт Артура и пораза од Јапана одразиће се у огромној мери на Русију: због огорчења поразом почеће талас револуција који ће на крају довести до бољшевичке револуције 1917. и смрти цара са породицом.
Генерал Смирнов је после катастрофе у Порт Артуру био суђен пред војним судом у Москви, али је ослобођен кривице јер је установљено да су његов претходник Александар Стесел и Александар Фок били апсолутно криви за пораз, а да се Смирнов херојски и одлучно борио до краја и капитулације. Они су прво осуђени на смрт али им је казна касније преиначена на десет година затвора. Како их је Смирнов оптужио за кукавичлук Фок га је изазвао на двобој у коме је рањен у стомак.
Овај најважији актер у том, данас заборављеном руско-јапанском рату, после револуције и слома царске војске уточиште је нашао код верних савезника из битке за Порт Артур и највећих страдалника светског империјалног рата у чијој генези је дао пун допринос – Срба. Дошао је у Панчево 1923. и ту остао до смрти. Лично, непознато ми је да ли овај споменик и гроб Смирнова постоје и данас.

Фотографија: Пеја Светозар Пејовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *