Напусти нас и градитељ српских храмова

Данас је Београд у 88. години  умро архитекта Предраг Ристић, чувени Пеђа Исус. Његов Београд и Србија тако су остали без једне од својих најаутентичнијих личности у новијој историји. Мало је речи којима би се описало колико је овај необичан, генијалан човек утицао на Београд и његову културу, историју, знање.
Довољно је рећи да је дао кључну теорију о култури Лепенског вира и да је направио прву кућу на Ади Циганлији 1962. године након чега је Београд кренуо да се спушта на своје реке. Кућа је била у форми кружног исечка, управо онаква каква је била основа свега што је грађено у Лепенском виру, 7.000 година раније.
Рођен је на Сењаку, у Београду, у породици која је доста пропатила након доласка комунизма. За себе је говорио да је „великосрпски буржуј“, у инат систему. Дружио се са Леонидом Шејком, Ољом Ивањицки, Павлом Вусићем, Момом Капором и осталим уметничким душама Београда 60-тих, 70-тих и 80-тих година прошлог века.
У последњим деценијама посветио се пројектовању цркви, од којих су најлепше она на Убу и она у Подгорици. Пројектовао је укупно око стотињак храмова, а поред два поменута посебно се издвајају Благовештењска црква у Требињу, Саборни храм у Торонту, Црквени дом кнеза Лазара у Бирмингему, Црква мученика Станка у Острогу. Радио је пројекте и за црквене домове, ступове, капије, амфитеатре, ризнице… Обновио је бројне грађевине страдале током последњег грађанског рата.
– Прву цркву сам направио 1984. у Манастиру Каони код Шапца за девет радних дана. Имао сам проблема, долазила је грађевинска инспекција, у ствари, то је била полиција у џиповима. Сељаци су, међутим, на коњима чували градилиште и сачували га – рекао је у једном интервјуу.
Ристић је растао у породичној кући у Сењачкој, која је после рата конфискована. Нјегов отац Петар био је солунски борац, врхунски инжењер, а мајка Марија потомак чувене породице Табаковића, архитеката и сликара. Растао је дружећи се са децом царских Руса, којих је био пун предратни Београд, а био је и првак Србије у пливању.
Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра Првог 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.
Докторски рад је одбранио 1979. у Грацу, где је био и професор универзитета. У њему је доказао да је у праисторијској цивилизацији Лепенски вир енергија вирова коришћена за риболов, веслање и пливање. Као архитекта био је присутан на овом локалитету од момента када је откривен.
Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, имао је статус истакнутог слободног уметника, био је члан УЛУПУДС-а.
На Академији СПЦ за уметност и конзервацију је био професор од њеног оснивања. Био је и аутор и водитељ, односно учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“, „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.