У Никшићу је устоличен, ту ће и завршити!
„У Нишићу је све почело, ту ће се све и завршити. И добро и зло. Ту је устоличен, ту ће и завршити (о.т.д. Мило Ђукановић). Ту су величанственим скупом, по киши, верници сатима чекали у миру да целивају мошти Светог Василија. То је претходница величанственим литијама“, рекли су у „Српском свијету“ Мишо Вујовић и Михаило Меденца, добитници годишњих награда Удружења новинара Црне Горе, које им је члан жирија Гојко Раичевић уручио на пригодној свечаности, на Светог Саву у просторијама Националне ИН4С телевизије у Београду.
„Изузетно ме је драго да награда долази из моје, из наше Црне Горе какву су нам је прађедови оставили: српске, славне, православне и светосавске. Захваљујем се и ИН4С, нашој редакцији и Гојку Раичевићу, јер без без вас и свега што сте чинили последњих година, све ово што смо ми радили, било би залудно“, рекао је Михаило Меденица, додајући да новинарство никада није било на нижим гранама, како рече отац Јован Пламенац приликом доделе награда „Од седме силе, постало је четврти стуб власти“.
„Новинарство никада није ни било слободно. Постојали су слободни, слободномислећи и слободоумни појединци, новинари. Није оправдање – морао сам. Ниси морао! Новинарство није посао већ – позив! Верујем у васкрсење новинарства, јер још има здравомислећих, здраворазумних, слободних људи. Има младих, сјајних људи који ће ту лучу коју само сачували да разбукте! Основни постулат новинарства је да пренесе глас обесправљених, да се чује реч грађана, реч тужног, не реч власти и опозиције.
Према њима мора увек да постоји доза критичности“, сматра Михаило Меденица, док се Мишо Вујовић надовезује:
„Основно оружје новинара је истина, о коју смо се огрешили јер смо дозволили да нама овлада страх, увели смо аутоцензуру. Ја већ две године, рецимо, не гостујем на РТС. Новинарство је постало сервис на глобалном нивоу. Новинари се нуде. Ми немамо довољно развијену свест да обезбедимо минимум демократије и слободе јавног мишљења које је предуслов свих других слобода, а да бих истрајао у националном и духовном посланству које ми је дато, морао сам да одем у приватнике како бих себи обезбедио егзистенцију, слободу и независност“, вели Мишо Вујовић.
Гости “Српског свијета“ су потом објаснили да Србија од распада средњевековне државе нема своју државу јер су и Србија и Црна Гора грађанске државе, а нема ни своју елиту, јер је већина тзв. елита – носилац туђих идеја и идеологија под којима смо се делили и страдали.
„У Југосавији смо сахранили две српске државе! Имали смо две краљевине из којих је настало шест држава, четири нације и неколико језика. Све је то настало од једног ткива. И основни заједнички именитељ свима њима је мржња према нама – Србима“, каже Мишо Вујовић, а Михаило Меденица додаје:
„Тврдим да нигде није теже бити Србин него у Србији и Црној Гори. А ништа лепше, веће и часније не постоји, но бити Србин, Међутим, одмах нам се лепе етикете па морамо да се бранимо све време“, огорчен је Михаило, док Мишо објашњава погубно делање конвертита.
Било је речи о диктатору и последњим данима, негативној селекцији, поданичком менталитету, елити, под условом да је имамо, несналажењу нове власти, ослобађању од страха, значају очувања митова и историје, комплексима других народа, величанственм литијама, младима који буде наду да васкрсава млада и отмена Црна Гора.
О свему овоме, али и бројнм другим темама – у „Српском свијету“ Националне Ин4С телевизије, коју уређује и води Гордана Јанићијевић, са Мишом Вујовићем и Михаилом Меденицом, новинарима, колумнистима и публицистима. Погледајте ову занимљиву имисију:
