Tužna priča o nastanku pesme „Đurđevdan“

Čuvena pesma Djurdjevdan, koja je postala himna mnogih generacija, naročito nakon što ju je obradio Goran Bregović (tačno pre tri decenije), tada vodja grupe „Bijelo dugme“, ima svoju tužnu istoriju i zapravo je pesma tuge i bola. Nastala je na đurđevdansko jutro 1942. godine u vozu smrti, koji je logoraše iz Sarajeva prevozio u Jasenovac.

U emisji Kvadratura kruga Radio-televizije Srbije zabeleženo je da je to jutro bilo pogubno za sarajevske Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu.

„Šestog maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak“, isričao je tada, a o tome je često za života govorio profesor doktor Žarko Vidović (1921 – 2016), koji je preživeo golgotu ustaških logora smrti.

On je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima. Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac.

„Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo“, svedočio je Žarko Vidović.

Na tom putu Srbe su osim straha i neizvesnosti pratila i pitanja: Kuda nas vode i gde ćemo završiti?U tim vozovima smrti koji su išli za Jasenovac, u jednom trenutku rodila se pesma „Đurđevdan“ koja se najpre zaorila iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva „Sloga“ iz Sarajeva, a onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.

„Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni, Đurđevdan je, a ja nisam sonom koju volim!“, orilo se u vagonima.

Ustaški odgovor na tu pesmu vrlo brzo je stigao. Svi prozori na vagonima su zatvoreni, tako da u njima gotovo da nije bilo više vazduha pa su mnogi Srbi ugušeni i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda gde su presedali u druge vagone koji su put ka Jasenovcu nastavili prugom širokog koloseka.

Pesma je nastala u ljudskoj nemoći, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba. Njih oko 3.000 odvedeno je je iz Sarajeva u Jasenovac, tog 6. maja 1942. godine, a prežive je tek svaki deseti.

Pogledajte pesmu „Đurđevdan“ u izvođenju ansambla Nacionalne garde Rusije.