Туристичке акције Смедеревске Паланке и околине

Вероватно најпознатији и најзанимљивији туристички потенцијал у општини Смедеревска Паланка је Кудречко језеро, које се налази на излазу из града према Крњеву. У питању је језеро средње величине, погодно не само за одмор, већ и за риболов, али и водене спортове. Језеро има уређене плаже за купање.

Посетиоци на располагању имају и добар ресторан који је саграђен буквално на обали језера, са великим паркинг простором.

Туристи који дођу у овај град обавезбо посете и Паланачки кисељак, са изворима чувене минералне воде „Карађорђе“.

Својеврсна туристичка атракција града на Јасеници су и његови верски објекти. Свакако је најпознатији манастир Пиносава, који се налази у атару села Кусадак. Православна светиња из средњег века смештена је у долини која је обрасла високом шумом и представља праву оазу у којој верници могу не само да задовоље своје верске потребе већ и да се одморе.

Лепа за погледати је и градска црква, стара више од век и по, која је посвећена Светом преображењу Господњем.

Још су занимљивије две цркве брвнаре које се налазе на територији ове општине а по габаритима су вероватно највеће у Србији. Црква брвнара посвећена Светом Илији налази се у паланачком старом градском гробљу, стиснута између крстова и других споменика, из чијег изгледа и натписа на њима напросто избијају векови бурне историје ове шумадинске вароши.

Ако се гледа површина цркава без трема, наткривеног дела уз светиње, ово је по површини највећа црква брвнара у Србији.

Започета је 1827. а завршена следеће године. По званичној верзији, главни задужбинар је био Милош Обреновић.

Друга знаменита црква брвнара налази се у селу Селевац. И док је црква у Паланци некако утонула у тишину и сивило гробља, а свештеници у њу долазе само да врше службу, црква у Селевцу живи пуним животом. Има свештеника и по спољашности и изгледу порте уопште не изгледа као светиња која ће за неколико година напунити два века постојања.

Саграђена је у периоду од 1827. до 1832. године. По предању, на иницијативу Станоја Главаша, највећег хајдучког харамбаше у окупираној Србији крајем 18. и почетком 19. века, доцније једног од вођа Првог српског устанка.

Туристе привлачи и знаменита Камена ћуприја у Старој чаршији, коју су Аустријанци подигли 1730. године, у време кад су овај крај држали под окупацијом. Предање каже да је овај мост саграђен од камена који је узиман са рушевина цркве на Видовој води, коју је наводно подигао кнез Лазар Хребљановић.

Само десетак километара од Смедеревске Паланке, у Великој Плани, налази се неколико историјских локалитета и знаменитости које имају значај за цели српски народ, за његову историјску и духовну вертикалу и представљају велику атракцију за туристе.

То су манастир Копорин, у којем се чувају прст Јована Крститеља и, по тумачењу СПЦ,  мошти Деспота Стефана Лазаревића, црква у Радовањском лугу,  манастир Покајница, подигнут у знак покајања због Вождовог убиства и прва сеоска основна школа у Србији саграђена јужно од Саве.

Кад имају здравствених проблема, посебно са видом, људи из  Велике Плане али и из других крајева Србије помоћ не траже само код лекара, већ и у оближњем манастиру Копорин. Раширено је веровање да умивање  водом из чесме која се налази поред манастира побољшава вид, помаже зацељивање  свих рана и лечи стерилитет, па место посећују верници из свих делова Србије.

По легенди,  лековитост копоринске воде открио је, пре шест векова, деспот Стефан Лазаревић, и користио је за испирање рана својих војника.

У знак захвалности, у шуми изнад потока, син кнеза Лазара и кнегиње Милице подигао је цркву, око које је, у новије време, саграђен садашњи манастирски комплекс. Њега, поред цркве Светог Стефана, првог великомученика и архиђакона, сачињавају зимска капела,  звонара, конаци са салама за госте, манастирски виногради и шума са извором лековите воде.

Писаних и других доказа о времену кад је црква подигнута нема. На основу ктиторског портрета на западном зиду цркве, где је Стефан Високи први пут приказан са знацима деспотског достојанства, круном, скриптом и доламом, истраживачи су закључили да се то догодило после чувене Ангорске битке 1402 године, у којој је српска војска, под деспотовом командом одиграла значајну улогу.

Испод портрета почивају мошти за које СПЦ верује да припадају управо Деспоту Стефану, мада су најновија истраживања и обављена ДНК анализа закључили да деспот почива у својој највећој задужбини, манастиру Манасија, код Деспотовца.

Владика Браничевски Игњатије не дозвољава да се изврши ДНК анализа моштију у Копорину, уз филозофско образложење да деспот почива „тамо где народ верује да је он сахрањен“.

Широј јавности мало је познато да се у манастиру Копорин налази и прст Јована Крститеља. Прст је део светитељеве руке која се чува у Цетињском манастиру, у српској Црној Гори и једна је од највећих сачуваних хришћанских реликвија.

Прст се чува у стакленој шкрињи, која је у зимском периоду посетиоцима изложена у зимској капели, а на Цвети се преноси у цркву Светог Стефана.

У зору 26. јуна 1817. године у Радовањском лугу, десетак километара од Велике Плане према Рачи и Вишевцу, родном месту Ђорђа Петровића Карађорђа свирепо је убијен вођа Првог српског устанка Карађорђе.

Убиство је наручио Карађорђев кум књаз Милош Обреновић, организовао га је други вождов кум, кнез смедеревске нахије, Вујица Вулићевић а злочин је извршио Никола Новаковић. Заједно са Карађорђем ту је убијен и његов пратилац Наум.

Карађорђево тело је прво било сахрањено у Радовањском лугу а касније је, вољом његових наследника, пренето у Тополу, где је сједињено са одсеченом главом.

Игром судбине, сви учесници овог трагичног догађаја су несрећно завршили живо а у неколико следећих деценија затрла им се породична лоза.

По наређењу краља Александра Првог Карађорђевића на месту убиства је 1936. године подигнута црква, умањена верзија цркве на Опленцу, задужбине Краља Петра.

Народ је цркву назвао Захвалница, а СПЦ јој је дала име Светог аргангела Гаврила. Олтар цркве је на месту гдје је Карађорђе убијен на спавању, а у наосу цркве  је изложен Карађорђев портрет у природној величини, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства. Портрет је урађен тако да вождове очи прате посетиоца где год да стане.

На средини пута између Радовањског луга и Велике Плане налази се манастир Покајница, са црквом која је посвећена Светом Николи.  Цркву је 1818. године подигао Вујица Вулићевић. Вјерује се да је то учинио да би окајао грехе због организовања убиства кума Карађорђа, али није разјашњено зашто цркву покајницу није подигао на мјесту убиства, него пет километара даље.

Десетак километара од Велике Плане, у Крњеву, налази се прва сеоска школа у Србији, која је отворена 1779. године.  Подигнута је поред цркве брвнаре посвећене Светом Ђорђу која потиче из прве половине 18. века и једна је од најстаријих цркви брвнара у Србији.

Општина је школу реновирала а наставници из оближње крњевачке основне школе, која носи име Вука Караџића, у њој повремено организују наставу. Да се деца на лицу места напију знања са извора историје.

Петнаестак километара од Паланке, километар од Велике Мораве, налази се етно село Моравски конаци, једно од најлепших и најпознатијих етно насеља у бившој Југославији. У рупи која је некад била депонија смећа, привредник Драган Костјерчевић је, након чишћења смећа, направио вештачко језеро са неколико малих острва и мостића.

На обали језера налази се пространи етно ресторан, сав од дрвета.

Комплекс, који се распростро на пет хектара, осим језера и ресторана, чини старо српско село са краја 19. века, са десетак дрвених колиба. Смештај је организован управо у тим дрвеним кућама, на принципу собе са купатилом. Располаже са 20 соба и 48 лежаја. Свака соба има сопствено купатило, грејање, климу, ТВ пријемник. Исхрана је организована у поменутом ресторану.

Моравски конаци имају два отворена базена а у току је изградња и новог хотела. Понуду овог лепог комплекса на обали Велике Мораве употпуњује црква брвнара посвећена светом Николи.

Двадесетак километара од Паланке налази се средњовековно Смедерево, са бројним туристичким потенцијалом и историјским споменицима. Највреднији природни потенцијал свакако је Дунав, крај којег је изграђено прелепо шеталиште са бројним садржајима.

Од угоститељских објеката издваја се одмаралиште Југово а над Дунавом, на Сунчаном брегу доминира Вила Обреновића.

Од историјских споменика у Смедереву незаобилазна за све туристе је чувена Смедеревска тврђава, последња престоница српске средњовековне деспотовине.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.