Titova greška Jugoslaviju gurnula u rat

Bregović ima, navodi Gardijan, živopisnu istoriju. Bio je glavna rok zvezda u nekadašnjoj Jugoslaviji, a nakon toga je pisao nagrađivane filmske partiture, komponovao za orkestar i postao najbolji promoter romske muzike s Balkana. Prodao je više od šest miliona albuma i sarađivao s brojnim muzičarima – od Igija Popa, Skota Vokera do pokojnog Rašida Tahe.

Bregović sebe opisuje kao staromodnog tipa koji ne snima video-spotove i ne pojavljuje se na TV-u, a svoju muziku predstavlja putujući svetom na beskrajnoj globalnoj turneji.
Gardijan navodi da je Bregović odrastao okružen muzikom hršćana, Jevreja i muslimana koji su koegzistirali u gradu i to je period i uticaj koji slavi u delu „Tri pisma iz Sarajeva“. Bregović tvrdi da je glavni grad BiH „metafora našeg vremena, jer ono što smo videli u Sarajevu nakon 1991. godine sada vidimo širom sveta“.

„Danas smo dobre komšije, a sutra pucamo jedni na druge, jer smo različitih religija“, naveo je Bregović.

Pre nekoliko dana Bregović je u francuskom gradu Renu predstavio projekat „Tri pisma iz Sarajeva“. Reč je o delu kojim dominiraju tri uglavnom instrumentalna odlomka u formi tri pisma – jevrejsko, muslimansko i hršćansko. Ta fuzija ima svoje korene u Sarajevu.
„Moj otac je amaterski svirao violinu i želeo je da njegov sin radi isto, pa sam kao dečak išao na časove violine. Međutim, bio sam više tip za gitaru. Sam sam učio da sviram, ne mogu reći da sam školovan“, ispričao je.
Sa 17 godina je počeo da svira, ali ubrzo je počeo da koristi droge i zbog toga mu je majka zabranila da svira. Četiri godine sledio je njene savete – upisao je studije filozofije na Univerzitetu u Sarajevu. Trebalo je da postane profesor marksizma, ali odjednom je dramatično promenio smer.
„Nisam polagao završne ispite i to me je spasilo te sudbine. Umesto toga sam postao rok zvezda i bio sam najveći. Moji heroji su bile britanske rok zvezde poput Led cepelina, jer ako sviraš gitaru, onda želiš da budeš poput ostalih zgodnih gitarista, poput Džimija Pejdža“, rekao je.

Nakon toga je oformio bend „Bijelo dugme“ koji je nakon izdavanja prvog albuma 1974. godine uzdrmao jugoslovensku muzičku scenu mešavinom hard-roka, folka i romske muzike.

„Bio sam velika rok zvezda, a Romi su nam pomagali da se zagrejemo pre izlaska na binu. U svlačionici nam je uvek svirala romska bleh muzika, to je bilo ludilo. Uvek sam mislio da je balkanska romska muzika početak panka – više ludilo, nego muzika. Pank je umro s pesmom ‘God Save The Queen'“, poručio je.
Na pitanje Gardijana zbog čega je grupa “Bijelo dugme” bila tako posebna, Bregović je odgovorio:
„Rokenrol je bio važniji u komunizmu nego u zapadnim zemljama. Ako ste bili pametni i dovoljno oprezni, mogli ste da pošaljete veoma važne poruke. Danas to možda deluje detinjasto, ali bilo je veoma važno da moj pevač u jednom trenutku može da bude odeven u belu uniformu poput Tita, a u drugom u crnu poput policajca u nacističkom koncentracionom logoru. To je očigledna alegorija komunizma i komunističkih režima“, rekao je Bregović, te dodao da su pokušavali da nateraju mlade da razmišljaju drugačije.

Novinara Gardijana interesovalo je i šta Bregović misli o Josipu Brozu Titu, a on je rekao da je Tito učinio mnogo dobrih stvari, ali da je propustio priliku da Jugoslaviju transformiše u demokratsku državu. U tom slučaju, smatra Bregović, ne bi došlo do rata.