Темељни пад Црногорске владе

Пише: Мишо Вујовић

Било је живо ових дана у Патријаршијском двору у Београду. Смењивали су се збуњени, поражени, изневерени, отуђени, разочарани, изгубљени, ентузијасти на превременом раду у политици али и превејани политички делатници отпорни на сваку врсту изазова.

Сви су пристигли са жељом да упознају, сугеришу, апелују, дошапну или се мало умију у патријарховим очима. Судећи по одлуци патријарха Порфирија да не потпише Темељни Уговор са одлазећом владом Здравка Кривокапића, да сам акт не би делегитимизовао, најубедљивији од свих, свакако је Дритан Абазовић, потпредседник одлазеће и будући председник Ђукановићеве мањинске Владе.

Oдлазећи премијер за одлагање потписивања уговора са СПЦ оптужује једног епископа, преумљујући своју – крунску – улогу у дезавуисању тог чина.

Дритан је, наравно, патријарху обећао потписивање Темељног уговора чим се превазиђе криза, настала можданим ударом Владе, како тврди Милан Кнежевић или државним ударом, како цени одлазећи премијер, сада спреман да потпише и полетање спејл шатла из Голубоваца.

Остаје тајна шта је Абазовић обећао папи Фрањи кога је „јарански “ раздрмусао тапшући га по раменима. Вероватно ће се и то сазнати приликом следећег можданог или државног ударa. није искључено да се појави Дританов бетселер “ Ја између беле и црне мантије“.

Већина, напрасних посетилаца кoд патријарха jе приступила са алибијем: Звао ме патријарх, а ред за пријем се одужио, као што се одужила и отужила неизвесност и судбина демократских промена у Црној Гори.

Патријарх се огласио и нагласио да никога није позвао. Сви су примљени на лични захтев. Демони не мирују, велику муку решава велика сила. Патријарх ни мање ни више.

Као некада комитет из кога се са ставом и страхом излазило. Код пајријарха се иде маркетиншки и не по благослов већ по рејтинг.
Сетимо се благочестиве Мире Марковић и њене приватне посете патријарху Павлу у друштву патријарховог пријатеља Јанићија Карића, са новинарском свитом.

Душебрижници су по навици осули паљбу по свјатејшем патријарху Павлу оптужујући га да је подржао ЈУЛ дискриминишући остале.

У финалу кризе на канабету патријарха седели су министри и лидери политичких странака, још који дан владајуће већине у Црној Гори, већински осуђеној на владање мањине.

Почев од оне криминогене до ове актуелне настале уценом најмање коалиције „Црно на бијело“, предвођене енергичним Дританом Абазовићем, који је симпатије грађана побрао дирeктним сукобом у парламенту са Милом Ђукановићем назвавши га лоповом и шефом мафијe.

Нешто слично је деведесетих виђено и у српском псрламенту када су српски радикали оптуживали за издају и криминал Милошевићеве социјалисте да би потом главачке улетели са њима у коалицијy.

Правила лепог понашања би налагала да се патријарх посећује уз благослов или препоруку, надлежног епископа, у овом случају митрополита Јоаникија, човека са немерљивим заслугама за смену Ђукановићевог режима.

Нећу да верујем да је мој омиљени јунак Капетан Леши пактирао са Балканским Лукашенком како је називао Ђукановића. Нажалост догађаји наводе на Такав закључак. Дритан је, гле чуда, променио стратегију са Ђукановићевим јастребовима и саучесницима у обогаљивању Црне Горе, формира мањинску владу а декларативно заговара демонтажу његовог режима сраслог са криминалом и корупцијом.

Дритан, тврди да је космополита поборник грађанске државе, политичар са наглашеним анимозитетом према националистима кога су у новом препакивању изборне воље грађана писмено подржали не само дукљански националисти већ шовинистико исфрустрирани екстремисти попут бившег министра пендрекаша Рашка Коњевића, посланице Драгиње Станковић Вуксановић, Андрије Николића као и лидери албанских и бошњачких партија, до сада оданих Ђукановићу. Наиван је свако ко мисли да Ђукановић није главни финансијер мањинске владе Дритана Абазовића, доскора „издајника и одметника са четницима“, како су га сународници називали.

Абазовић данас пактира са јастребовима који Србима прете новим олујама и тракторским приколицама.

Поменути Николић је цитирајући Ђукановића, кога интезивно опонаша, мошти Светог Василија назвао костима. Чак су најострашћенији бољшевици респектовали култ и моћи Светог Василија. Таквим неваспитањем Ђукановићев потрчко само показује презир према Црној Гори али се не одриче амбиције да њоме управља. Николић је показатељ да су богохулност и безбожништво дубоко укорењени у идеологију и колективну свест Ђукановићевих следбеника што jе показао и закон о слободи вероисповести који је додатно поделио традиционално располућено биће Црне Горе.

Посланица Драгиња Вуксановић, Србе у Црној Гори назива посрбицама, српску цркву окупаторском, покушавајући мржњом и агресивношћу амортизовати хендикеп „разводњене крви“.

„Најпоноснија сам на чињеницу што ме моја мајка, родом из Ужичке Пожеге, гдје ми је ујчевина, изворна Српкиња, а не посрбица, васпитавала…“

O васпитању ове посланице и њенoj унутрашњој контаминацији, вишку енергије или хормонском диспалансу довољно говори фашистички став да су Срби у Црној Гори посрбице. Од 31 потписника за смену Владе Здравка Кривокапићa 16 посланика је из редова Ђукановићевог ДПС -a.

Да ли је ово Дританова мањинска влада превара, како тврди Кривокспић или „издаја епских размера“ како овај преокрет назва Алекса Бечић или пак наставак реформи цепањем ДПС – а мање упрљаним покајницима како тврде бранитељи Дритана Абазивића време ће показати.

Добићемо и одговор зашто су саучесници тако на пречац „окренули“ леђа свом великом шефу и подржали Дританов концепт владавине мањине одобрен у Бриселу и Вашингтону, прихватљив већини али не и принципима демократије и здравог разума о чему сам писао прошле недеље у тексту „Луциферов рулет: издаја Улцињског Елиота Неса „.
„Kоме смета мултиетничка Црна Гора?“, одговара на оптужбе Абазовић.

Наравно да је мултеничка Црна Гора реалност и да мањинске странке треба кооптирати у Владу али не саучеснике и представнике мањина који су учествовали са Ђукановићем у располућивању и пљачки Црне Гoрe.

Да ли мултиетничка Црна Гора подразумева успостављање екуменског центра или унијатске цркве што је давнашњи план Ватикана.

Камен спотицања, по Кривокапићу, је што је влада у доброј мери сузбила шверц дроге и цигарета од чега је Ђукановићев режим узимао енормни новац .Та количина моћи, попут меда, лако нађе сваку слабост у човеку.
А човек je, каже народ, кварљива роба.

На крају питање за милион: Да ли је Дритан сам у победничком табору?

Jaсно је да Кривокапић и одани му „апостоли“ у Влади, одлазе. На вратима су Бечић и његове Демократе.
Демократски фронт до сада није показао озбиљнију нервозу. Напротив. Децидно су против Владе, први су се сукобили са премијером, не подржавају Демократе, али не осуђују Дритана.

Победник је, свакако сада оживели ДПС који победнички најављује да ће у наредних 14 месеци oни одлучивати о судбини Владе.
Ако будућа Влада буде изгласана уз помоћ посланика ДПС -а звала се мањинска или већинска, Дританова или било чија воља изборне већине биће погажена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.