Срби и муслимани Сребренице, упамет се!

Пише: Душан Марић

Постала је пракса да се сваки следећи избори на простору бивше Југославије проглашавају за историјске и пресудне. Поновљени избори у Сребреници који су заказани за 21. фебруар,  то и јесу. Стање у БиХ је такво да ће они бити наставак рата који је вођен од 1992. до 1995. године. Срећом, мирним путем.

Зато Срби не смеју да их изгубе. И тако још једном потврде да је Добрица Ћосић, резигниран резултатима које су Тито и српски комунисти постигли у расрбљавању Југославије, био у праву кад је написао да су Срби ратни победници а послератни губитници.

Ако победе муслимани, нема никакве сумње ће се у овај извикани и несрећни градић сјатити сва белосвјетска антисрпска олош. Да гусла лаж о геноциду. И захтева  издвајање Сребренице из Републике Српске. Што ће донети нове међунационалне свађе и напетост. У којој се нико неће бавити привредом и запошљавањем.

А то не би било добро ни за Србе, ни за муслимане. Ни за потомке оних који су од априла 1992. до лета 1995. страдали у злочинима муслиманске војске под командом Насера Орића, ни за потомке оних који су у лето 1995. године страдали у бруталној освети браће, синова и очева убијених српских војника и цивила.

Ко не верује у такав сценарио, нека се запита зашто су екстремисти међу муслиманима, предвођени Бакиром Изетбеговићем  и сва та НАТО машинерија толико запели да се избори у Сребреници пониште.

Наравно, ни ако победе Срби, Сребреница неће процветати. Посебно ако не смање криминал и корупцију. Од којих нису била поштеђена ни средства која је овој општини поклонила Србија. Али ће тензија између две нације бити мања, живеће се мирније. Са већом шансом да привреда бар мало живне и да људи обе вере, који једва састављају крај с крајем, добију шансу да зараде бар толико да не буду гладни и да могу школовати своју децу. Са надом да ће она проживети срећнији живот од овог који они живе.

Зато, Срби и муслимани, упамет се.

Глас за српску листу у недељу неће бити само глас за њене кандидате већ и глас против лажи о геноциду у Сребреници и сатанизације српског народа. Народа над којим је, сразмерно броју убијених у односу на укупан број становника, извршен највећи злочин геноцида у историји Европе. Тежи и од геноцида над Јеврејима.

Глас против сталне злоупотребе трагедије муслиманских војника у лето 1995. године.

Глас против заборава на стотине српских цивила који су, често на најсвирепији начин, убијени у Сребреници, Бјеловцу, Кравици, Загону и другим подрињским местима.

Глас против заборава тешких злочина које су муслимани и Хрвати у овом крају починили у Другом светском рату.

Јер, кад год се сете хиљада муслиманских војника, својих најмилијих, који су у лето 1995. страдали од српске руке, ако хоће да буду поштени и објективни, муслимани требају да се сете и хиљада Срба који су у Подрињу страдали од муслиманске и усташке руке у последњем рату. Али и стотина хиљада оних који су од те исте руке страдали у  Другом светском рату.  За последњих стотину година муслимани имају једну Сребреницу и једно Горажде. Срби имају стотину Сребреница и Горажда. Где год прстом притиснеш на карту БиХ показао си на једну српску Сребреницу.

С тим што су муслимани који су страдали у Сребреници углавном били војници, док су од хрватске и муслиманске руке углавном страдали српска деца, жене и старци.

Да би Република Српска постојала и да би Сребреница била у њеном саставу, једна генерација Срба је жртвовала 30.000 својих живота. И ко зна колико још десетина хиљада рањених, колико стотина хиљада оних који су протерани са својих огњишта да се потуцају по белом свијету. И временом нестану у пространствима Аустралије, Канаде, Тексаса…

Ова и будуће генерације српског народа не смеју ни да помисле да, зарад личних интереса и међусобних политичких надгорњавања, то што је створено оружјем и плаћено хиљадама живота прокоцкају на папиру и оловци.

Био би то не само неопростиво глуп аутогол него и велика срамота.