Тајна манастира Копорин

5. мај 2021. Zdravko Elez 1243 Views 0 Comments

Сваке године 15. августа хиљаде верника из Поморавља и Шумадије, али и из других крајева Србије, похрле манастиру Копорин, који се налази десетак километара од Велике Плане.

Тог дана се отвара сандук са моштима за које део верника и свештенства Српске православне цркве верују да припадају деспоту Стефану Лазаревићу, сину цара Лазара.

Мошти су пронађене случајно, 1977. године, приликом замене подних плоча. Налазиле су се у гробници скривеној у северозападном делу цркве. СПЦ и локална самоуправа су одлучиле да пронађене посмртне остатке подвргну стручој анализи, коју је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић.

Он је закључио да се ради о моштима деспота Стефана.

Међутим, новија истраживања и ДНК анализе тамо пронађених посмртних остатака показују да је тело Деспота Стефана највероватније сахрањено у његовој највећој задужбини, манастиру Манасија код Деспотовца.

Епископ браничевски Игњатије није дозволио да се изврши ДНК анализа посмртних остатака у Копорину, а нагађања где је сахрањен бивши српски владар пресекао је филозофским закључком: „Стефан је тамо где народ верује да јесте“.

С обзиром да је утврђено да посмртни остаци у Манасији припадају особи која је у првом степену сродства са кнезом Лазаром Хребљановићем, не може се у потпуности одбацити могућност да је Деспот Стефан ипак сахрањен у Копорину, а да је у Манасији сахрањен његов млађи брат Вук. Као ни могућност да мошти у Копорину припадају управо Вуку Лазаревићу.

Браћа Стефан и Вук Лазаревић уплела су се у међусобне династичке сукобе у Турској, између синова Цара Мурата, Сулејмана и Мусе, па су од 1408. до 1410. године чак ратовала један против другог. Стефан је ратовао на Сулејмановој, а Вук на Мусиној страни. Када је, након годину и по дана ратовања против брата и Сулејмана, Вук издао Мусу и прешао на братову страну, Муса га је у једној бици заробио и погубио 1410. године.

Стефан је преминуо 1427. године од срчаног удара.

Доступна историјска грађа наводи на закључак да је манастир Копорин деспотова задужбина, коју је он подигао између 1402. и 1427. године. Наиме, у манастиру се налази фреска старијег сина цара Лазара и кнегиње Милице на којој је потписан као деспот, а ту титулу је добио када је након Ангорске битке, на повратку у Србију, посетио Цариград.

Више пута Турци су манастир палили и рушили до темеља, а последњи пут обновљен је 1885. године, када је добио садашњи изглед.

Мошти се откривају два пута годишње – 1. августа, на дан деспотове смрти и 15. августа, на дан преноса моштију деспотовог имењака – светог Стефана Првог великомученика, једног од 12. апостола, по којем су име добили старији син цара Лазара и црква у манастиру Копорин.