Сто година Руске болнице у Панчеву

У Народном музеју у Панчеву, одржана је трибина поводом обележавања 100 година Руске болнице у том граду. У препуној свечаној Сали музеја, трибини су као почасни гости присуствовали и аташе за културу Руске федерације Денис Круглов, представник Удружења питомаца руских кадетских корпуса Леонид Кампе, као и представници Српског козачког савета.

Капетан Предраг Перенчевић из ове организације изјавио је да му је „драго што је настављена традиција коју је на овом месту и у овом граду започео легендарни генерал Врангел и који се и сам лечио у овој болници и више пута посећивао пацијенте“. Окупљенима се пригодном беседом обратио организатор ове трибине Предраг Обрадовић, председник Друштва српско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“.

-Руска болница – санаторијум основана је 10. Марта 1920.године ( данас зграда Дома омладине у Панчеву), и била је најбоља и најопремљенија болница тадашње Југославије и окружења. За опремање болнице су сакупљани добровољни прилози и донације. Руски лекари и милосрдне сестре су из тих средстава опремили зграду која је имала три одељења – хируршко, терапеутско и гинеколошко, као и три операционе сале и најсавременији рендген у то време у региону. У том породилишту се од 1920-1930 родило око 1000 беба, а 1932. године и позната сликарка Оља Ивањицки. Тада су се за порођаје користили базени-каде, које данас имају најбоља породилишта. Болница у Панчеву је била опремљена и апотеком, уређајем за електро-зрачну терапију, а ту су биле и велика библиотека , црква и капела – истакао је Обрадовић.

Он је додао да је након револуције у Русији 1920. године око 40.000 цивилног становништва и око 30.000 официра и војника дошло из Русије у Србију. Панчево је било један од центара руске емиграције, и у наредном периоду је имало преко 40 руских установа – Руски дом, библиотека, позориште, балетска школа, а било је и занатских радњи, пекара и кафана.

Професор др Владимир Јаковљевић, декан Медицинског факултета у Крагујевцу и професор Медицинског факултета Сеченов у Москви, говорио је о савременој медицини у Русији. Посебно је нагласио високо место руске медицине у свету и то да ће се 2022. године у Москви, на деветом Конгресу о патологији, окупити светска медицинска елита.

Др Тамара Петровић, која је докторирала економију на Универзитету међународних односа МГИМО у Москви, говорила је о економским аспектима у медицини.

-Данас постоји велика опасност одласка наших медицинских стручњака из Србије, а начин да се то спречи је, између осталог и много веће улагање у сектор здравства и развијање здравственог туризма у Србији. Један од начина да се то оствари су управо пројекти јавно-приватног партнерства са привлачењем страних партнера. И наша држава и Русија су 2017. препознале значај здравственог туризма и направиле програме подршке, али је то тек први корак. У здравственом туризму лежи велики новац у свету, обрти вртоглаво расту из године у годину, а ми се налазимо на европском тлу и ту је велика шанса Србије да активира своје потенцијале“- истакла је др Тамара Петровић.

Др Слободан Овука, директор болнице у Панчеву, говорио је о међународној сарадњи коју има та болница са чувеним светским лекарима у лечењу различитих болести. Др Овука је истакао да је његов колега у пензији који је заслужан за започињање међународне сарадње управо један од Руса рођених у руској болници у Панчеву, др М. Чернишевски, који је иначе и добитник посебне дипломе за развој српско-руских односа у медицини.

Несиба Палибрк Сукић, истраживач руске емиграције, иначе пореклом Рускиња, свој истраживачки рад посветила је истраживању Руске емиграције у Панчеву и на ту тему је објавила неколико књига. Она је детаљно и хронолошки говорила о настанку руске болнице у Панчеву и великом и позитивном утицају који су руске избеглице имале на овај град.

Доцент др Милан Аксић са Медицинског факуклтета у Београду подсетио је да је Медицински факултет у Београду такође почео са радом 1920.године  предавањем др Ника Миљанића.

-Та два стогодишњака су се паралелно развијала и напредовала кроз тешко време – нагласио је доктор Аксић, и подсетио да је први уџбеник из Анатомије на београдском факултету 1923. године написао руски емигрант др Шапшал.

Ирина Богдановић је председница удружења Руса сународника и пријатеља Ромашка навела је податке о малој руској заједници у Панчеву, која броји око 50 потомака Руса, који су се у приличној мери асимиловали са локалним становништвом.

-Наше удружење труди да одржи и негује руску културу, идентитет и традицију, пре свега кроз руску игру и песму – рекла је Ирина Богдановић, која је предтавила и децу из ансамбла Ромашка у руским народним ношњама.

Слободанка Перовић, историчар- конзерватор из Завода за заштиту споменика културе Панчево је зграду у којој се налазила руска болница ставила под заштиту државе као културно-историјско добро, а на трибини је говорила о руској болници и другим споменицима куктуре у Панчеву. а Немања Ротар, књижевник и већник за културу града Панчево је говорио о сарадњи са руским делегацијама које често долазе, као и са друштвом српско-руског пријатељства и руским потомцима, и нагласио је да је недавно у Панчеву одржан и осми Међународни фестивал руске салате, а у плану су и други пројекти.

На крају се Предраг Обрадовић захвалио Народном музеју у Панчеву, који је уступио салу за одржавање трибине и додао:

-Посебно ми је драго што се налазимо баш у овој сали, где се пре скоро сто година одржао и први састанак Руско-српског клуба, и што су се нашем позиву одазвали сви еминентни стручњаци из различитих области које смо позвали да учествују на овој трибини, на којој смо још једном потврдили да се трагови српско-руског пријатељства не могу избрисати и заборавити.

Ову значајну свечаност је увеличао изванредном инструменталном изведбом и певањем српских песама, ансамбл КУД „Станко Пауновић“ НИС – Рафинерије нафте Панчево.

Насловна фотографија: Руски легендарни генерал Вранглер са особљем Руске болнице где се и сам лечио/остале фотографије: учесници трибине и Руска болница