Села духова широм Србије

Урош Траиновић се сећа када је у његовом рударском селу Благојев Камен у источној Србији живело око 200 породица, имало је сопствену школу, лекара и радњу. Шездесет година касније остало је село духова са само осам становника.

„То је тако штета и толико тужно што су сви отишли“, присећа се овај 71-годишњак. „Сада нас је мало и више нема младих.“

Судбину Благојевог Камена доживела су многа места у земљи, која је прошла године рата и санкција деведесетих година након распада Југославије.

Скоро празна села са напуштеним, рушевним кућама могу се видети широм Србије. Симптом одласка становништва поставља озбиљна питања економског развоја земље.

Бројеви не изгледају нимало сјајно. Према Светској банци, предвиђа се да ће становништво у Србији од нешто мање од седам милиона пасти на 5,8 милиона до 2050. године. То би представљало пад од 25 одсто од 1990. Влада Србије признаје да држава сваке године ефективно губи град и да чак 18 општина има мање од 10.000 људи.

Пад популације се догађа тако брзо да су Уједињене нације дошле да помогну. Амерички развојни програм и амерички фонд за популацију окупили су групу од седам међународних стручњака различитог порекла и специјалности како би се утврдиле све чињенице и разлози одласка људи. Они су прошлог месеца посетили Србију.

Волфганг Луц, стручњак за демографију Међународног института за анализу примењених система (ИИАСА), рекао је да је главни проблем везан за оне који напуштају Србију, а не сам пад становништва.

-Земљу напуштају углавном боље образовани, високо квалификованији, мотивисанији мобилни људи, а то је одлив људског капитала – истакао је Луц.

Многа места су у вишедеценијској кризи попут села Благојева Камен. Ово село је цветало када је радио оближњи рудник злата пре и после Другог светског рата, али је потпонуло када је рудник затворен средином 1990-их.

Урош Траиновић је каже да у руднику има још злата и других минерала, али да требају велика улагања и напоран рад да би се поново покренуо.

-Један од мојих синова је у Немачкој, а други је у Аустрији. Они ме често посећују, али немају где да се врате – истиче наш саговорник.

Влада Србије покушала је да заустави тај тренд, нудећи финансијске бенефиције за парове са више деце, нуди обнову школа и вртића и помоћ породицама у руралним срединама или подршку предузећима у селима.

Рут Финкелштајн, са Универзитета Колумбија, која је експерт за старење и његове друштвене импликације, рекла је да би и Србија требало да тежи проналажењу улоге за своје старије популације у порасту.

-Људи се фокусирају само на младе – упозорава она.

Србија није једина источноевропска земља која се суочава са наглим падом становништва. Хрватска, њен сусед и чланица ЕУ такође има велики одлив становништва, а њена власт као приоритет је поставила демографију. Хрватска рурална подручја празнила су се алармантно, док више од 15 одсто од 4,2 милиона људи у Хрватској живи и ради у иностранству. Бугарска и Украјина имају исте проблеме.

Стјепан Стерц, угледни хрватски стручњак за демографију, сматра да напори у решавању досадашњих проблема на Балкану нису довољни и да се порески систем мора више фокусирати на повртак људи који су отишли.

-Демографија треба бити препозната као суштина економског развоја тако да се према њој усмерава најважније средство  – каже Стерц.

Извор: Euro news