Срби у Копенхагену прославили Савиндан

Пише: Здравко Елез

Ученици Допунске школе на српском језику у Копенхагену, која се одвија под покровитељством Министарства просвете Владе Србије, заједно са својом наставницом Биљаном Ковачевић Скакић, свештеником Миланом Гардовићем, старешином цркве Светог Георгија у граду на обалама Балтичког мора, и родитељима, прославили су Савиндан, школску славу и евоцирали успомене на Светог Саву, просветитеља, утемељивача српске вере, духовности и писмености и првог архиепискиопа Српске православне цркве. Својим присуством ову свечаност увеличала је њена екселенција, амбасадорка Србије у Краљевини Данској Јасмина Митровић Марић.

Обележавање великог празника почело је Светом литургијом, на коју су дошли родитељи школске деце, али и велики број Срба који живе у овом делу Данске. Процењује се да на острву Сјеланд, где се и налази Копенхаген живи око 7.000 наших људи. За то време деца су са нестрпљењем чекала да добију „својих пет минута“ и покажу шта су научили о Светом Сави, о вери, прадедовским обичајима и традицији, својим коренима, српском језику и ћирилици. Одмах после Литургије, причешћа и узимања нафоре, отац Милан позвао их је да заједно обаве обред сечења славског колача, а потом је одржао пригодну и надахнуту беседу.

-Сигуран сам да сваки Србин зна историју и нећемо је понављати али рећићемо шта је Свети Сава учинио за цео српски народ. Он племићког рода могао је на двору да се бави баловима и разним другим стварима, али он јe изабрао манастир, као што је некада сам Господ сишао у пећину и понизио се, тако је и млади Растко остaвио сво богатство свога оца и отишао у манастир да оно што му је сам Господ одредио просветли српски народ – рекао је прота Милан.

Он је присутне подсетио да је и пре Светог Саве било школа и болница, али је он прву српску школу и болницу отворио. Било је и пре њега права и закона, како је истакао, али је он написао крчмију, али српску крчмију, закон и правило које се користи ево осам векова.

-И овај српски језик и ова српска црква утемељена је захваљујући Светом Сави. Одлазио је у света места и свети град Јерусалим, у Цариград и одатле дошао са аутокефалношћу Српске православне цркве. Зато је Свети Сава неизоставан, изоставимо ли Светог Саву изгубићемо све, и историју и држављанство и веру и културу и писменост и образ. Требамо да се угледамо на Светог Саву и имаћемо образ. У нашим храмовима видимо ову дивну децу, која годину дана чекају и спремају се, учећи прво српски језик, а то је аманет светога Симеона, оца Светог Саве, да не заборавимо језик свој. Зато захваљујемо држави Србији, која је имала слуха да далеко од отаџбине наше, подржава наше учитељице да уче нашу децу – нагласио је отац Милан.

Овај свештеник је предложио да се у оквиру Допунске школе српског језика одржи и понеки час веронауке, барем једном месечно, иако верује да родитељи који долазе у наше храмове, славе крсну славу, васпитавају своју децу у духу православља.

-Драго ми је да овај храм пунимо нашом децом и љубављу, јер деца имају у себи ту истинску љубав – посебно је на крају беседе подвукао старешина храма Свети Георгије, под чијим кровом је одржана ова прослава.

Отац Милан потом је уручио захвалнице учесницима пливања за Часни богојављенски крст, које је и ове године одржано у хладном Балтичком мору, а потом је позвао амбасадорку Јасмину Митровић Марић да поздрави децу и обрати се присутнима.

-Драга моја децо волим да овде буде међу вама и необично ми је драго што је отац Милан поменуо да је Свети Сава био и дипломата. Знате ли шта се овог тренутка дешава у Београду. Ваши вршњаци из Пловдива и Сoфије заједно са децом из Београда и других градова и држава широм Европе и света дошли су у Београд на Светосавски турнир. Тај турнир се одржава 32 године и то усред јануара хокеј на трави, а турнир се зове „Славимо Светог Саву“ и то је заправо величина нашег Светог Саве – рекла је амбасадорка Јасмина Митровић Марић и додала да нам то говори колико је Свети Сава био поштован не само у српским земљама већ у васцелој Европи међу свим православним хришћанима.

Она је потом присутне питала да ли је још неко у нашој историји завредео да му се клања васцели свет и онда устврдила да није случајно што је Синан Паша одлучио да спали мошти Светог Саве не би ли увредио не само Србе него и васцели хришћански свет.

-Сузу за њим пуштао је и плакао сваки хришћанин на планети. Немојте да заборавите само једну ствар зашто се за Светог Саву каже да је највећи учитељ и просветитељ. Деца су ме питала зар није исто бити учитељ и просветитељ, е замислите није исто, јер учитељ је онај који вам даје знање, да научите да читате ћириличко и латинично писмо, а ми смо богати што имамо ова два писма. Уче нас још историји, математици, физици, географији….  А шта је просветитељ? Просвећеност није исто што и знање. Просвећеност је систем вредности, а то је једнако важно ако не и важније од самог знања. Та вредност да љубимо другога као самога себе. Да волимо своје родитеље, да поштујемо своје баке и деке и целивамо им руке, да их поштујемо. То је тај систем вредности, то је та просвећеност. Отворити очи за свет и у њему остати аутентичан и свој, то нас је учио Свети Сава. Чаробне две речи које нам је оставио. Љубав! Нико више не прича о љубави, ево ми ћемо. Љубав тако дивна и чаробна реч и још једна, коју он никада није изговорио али извире из његова бића, а то је радозналост. Никад немојте да престанете да будете радознали јер ће те тако обогатити и себе и друге  – нагласила је на крају Јасмина Митровић Марић.

Амбасадорка је потом је одрецитовала једну своју песму, а онда деци уручила пригодне поклоне, књиге и посебну драгоценост и изненађење уоквирене поштанске марке и указ српског краља о успостављању дипломатских односа са Краљевином Данском, пре 105 година. Њена екселенција подсетила је и на великог данског писца Ханса Кристијана Андерсена, који је читаво јено поглавље своје књиге посветио Србији о којој је писао са великим одушевљењем и симпатијама. Више књига и овај пут поклонила је и српској цркви у Копенхагену.

И онда је дошао и тај дуго очекивани тренутак. На сцену су ступила деца, на радост и понос својих родитеља и вредне учитељице Биљане, али и свих присутних. Прво су сви углас отпевали српску химну „Боже правде“, а онда и химну посвећену Светом Сави „Ускликнимо сљубављу“. Ређале су се потом рецитације, а на крају су деца отпевала „Најлепша је земља моја“ и „Расцветала грана јоргована“  за што су награђена аплаузом али и пакетићима са слткишима.

Као и увек у сличним приликама вредне домаћице Кола српских сестара потрудиле се се да за све присутне спреме богату славку трпезу, на којој је било свакојаких ђаконија.

Било је ово лепо дружење и доказ да далеко од завичаја можемо да чувамо и негујемо своју веру, српски језик и писмо, обичаје, традицију, што нам је у аманет оставио Свети Сава.

Погледајте још слика у галери: