Српски у Турској говори 10 милиона људи
Историчар Милан Николић из Ваљева, после дугогодишњег истраживања, открио је да у Турској око 10 милиона људи говори српски језик, а само у Истанбулу око три и по милиона.
Николић у разговору за Спутњик прецизира да се ради се о исељеницима са ових простора, из бивше Југославије — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.
Николић истиче да се неки од њих изјашњавају као Бошњаци, али да у дубини душе знају и ко су и одакле су.
„Они су нам иначе много помогли у овом истраживању. Без њихове помоћи не бих ни спровео ово истраживање. Имају веома лепо мишљење о нама као народу.“
Он каже да већ дуже време влада велико интересовање муслимана из Рашке области, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине за добијање двојних држављанстава.
„Они буквално опседају наш Генерални конзулат који у Цариграду постоји још од 19. века. Истовремено, за двојна држављанства нема заинтересованих испред црногорских и босанских конзулата.“
Николић наводи да је на идеју за то истраживање дошао пре десетак година, после разговора са тадашњим амбасадором Турске.
Велику помоћ у утврђивању чињеница пружио му је турски новинар Селим, који је родом из једног села у околини Сјенице.
„Обишао је села у Турској у којима се говори српски. Пописао је велики број места у којима живи народ који води порекло са ових простора. Сви они памте своје српске православне корене, памте име и презиме првог претка који је примио ислам, памте и своје славе и своје обичаје, јер није лако променити ни место боравка, а камоли веру. Они нису заборавили ни ко су, ни одакле су. И данас у Рашкој области народ у говору време одређује од Ђурђевдана, до Илиндана, од Мале Госпојине до Митровдана, до Божића и слично.“
Николић додаје да су и муслимани до деведестих година прошлог века у БиХ, конкретно у Сребреници, за Ускрс фарбали јаја, а за Божић су имали положајника. Он је открио код Једрена и старо српско гробље на којем је сахрањено око 800 српских војника погинулих у Првом балканском рату.
Николић наводи да се до сада три пута обраћао надлежном српском министарству да се то гробље обележи, али да је пројекат одбијен, иако је ослобођена апсолутна логистичка подршка турских власти.
„Градоначелник Једрена нам је обезбедио и смештај и сарадњу на локалу. Рекао је да је само потребно да утврдимо да је гробље наше и да га обележимо као Зејтинлик у Солуну или да их преселимо у отаџбину на неко војничко гробље.“
Николић наводи да су за тај пројекат неопходна одређена средства, али да према његовој процени то не би много коштало државу.
Насловна фотографија: Цариград – Истанбул
Избор: Спутњик
