Српски патријарх и велики турски везир
Двојица браће Соколовића кренула су из манастира Милешеве, један да прошири и утврди границе моћног отоманског царства а други да уздигне Српску цркву.
Бајо Ненадић одведен је у јаничаре из Милешеве у аџеми оџак у Цариград где је стекао строго војничко и верско образовање.
Постао је моћни Мехмед паша Соколовић. Био је најбољи и догурао до самог султана. Постао је велики везир, први до султана.
Народу је оставио Ћуприју на Дрини, Мост на Жепи и Велики мост на Требишњици. Себи је подигао велику џамију у Цариграду а мајци цркву у родним Соколовићима.
Други, Макарије из Милешеве се упутио на Хиландар, а одатле у Цариград код моћног паше. Макарије је добио ферман и повластице као и цариградски патријарх.
Постао је духовни вођа, патријарх свих Срба који „придржава престо српске земље, општи је отац, учитељ и патријарх Србима и Бугарима, западног приморја и северних страна“. Добио је титутулу титула средњовековних српских владара.
Обновио је Пећку патријаршију, а пре тога дозидао је припрату у Грачаници, поправио конаке и утврдио бедеме око Студенице.
Тако су двојица Соколовића из вишеградског кадилука исписали две странице историје.
Забележио: Никола Тркља
Фотографије: Споменик у Андрић граду у Вишеграду