Српски лекар у Мелбурну: Дуњевача нјабољи лек!
Петар Пјешивац, лекар и књижевник, већ 30 година живи и ради у Аустралији, где лечи углавном људе из бивше Југославије и региона. Овог пута о ситуацији у Аустралији, из Мелбурна, др Пјешивац је говорио за РТС.
„И ми, овде на југу Аустралије се суочавамо са коронавирусом слично као и ви у Србији, мада су наше рестриктивне мере много блаже, немамо нпр. полицијски час, мада, у ствари, не знам ни како би овде људи и схватили шта је полицијски час.
Имамо за сада око 6,5 хиљада оболелих, а веома мали број оболелих на дневном нивоу, ево јуче 1 на територији целе Аустралије. Имамо, нажалост, око 70 њих који су подлегли компликацијама изазваним коронавирусом, и око 4250 оних који су успели да преболе овај вирус.
Оно што ме највише погађа као лекара је, нажалост, недостатак праве информације, које нити долазе у правом тренутку, нити су праве, и то са највиших инстанци као што је Светска здравствена организација и оних тела која су задужена за пружање информација.
Исто тако, као и у Србији, иако је ово земља високоразвијеног капитализма, имамо недостатак персоналне протективне опреме. Набављамо, довијамо се како знамо.
А оно што највише погађа моје пацијенте, људе са наших простора је недостатак информација, паника, питају ме: Шта се ово дешава? Још не траже одговор на то како ћемо ово лечити, него шта се дешава!
Наравно да су несташице одређених артикала, и читава, рекао бих, неуроза везана за корону, код великог броја мојих пацијената изазвала је посттрауматске стресове, с обзиром на не тако давна ратовања на подручју бивше Југославије.
Један пријатељ ми је недавно признао да не може да се сети како је долазио до тоалет папира за време опсаде Сарајева.
Надам се да ће ово једном да престане и да ћемо одговарајућим понашањем доћи до жељених резултата, да можемо поново да путујемо, посетимо Србију и дођемо до најбољег лека који Србија тренутно може да пружи својим становницима а и шире. То је барем што се мене тиче добра дуња. Ја сам завршио свој посао, већ је пет и петнаест и могу себи да дозволим једну чашицу добре ракије. Живели!“, каже др Пјешивац.
