Српске цркве у Канади уче децу ћирилици
Готово да нема ни једне парохије Спске православне цркве у Канади у којој се не организује настава на српском језику за нашу децу у овој северноамеричкој држави. Школе постоје при храму Светог оца Николаја у Хамилтону у цркви Светог Саве у Ванкуверу, црквама у Виндздору, Калгарију, Онтарију, Едмонтону, Монтреалу… У овом кратком прегледу осврнућемо се на рад само неких, нешто опширније смо се бавили српском школом Никола Тесла у Нијагара Фолсу.
Српска школа у Хамилтону при храму Светог оца Николаја окупља децу предшколског узраста па све до 8. Разреда, а активно учествују и старија деца средњошколског узраста као помоћници учитељима. Настава се одражва сваког петка, учи се српски језик и правопис а деца потом иду на молитву у храм, где им свештеници говоре о вери наших предака, о иконама, манастирима, праволсавним празницима. Такође уче о историји, традицији или култури нашег народа.
Планом и програм Српске школе предвиђена је прослава школске Славе Св. Саве, првог српског просветитеља и учитеља. За овај празник деца се припремају месецима. Српска Школа Саборног храма из Хамилтона активно годинама учествују и на Сабору Српске Омладине који се традиционално одржава у Манастиру Св. Преображења у Милтону пред Епархијски дан и свих ових година је освајала запажене резултате из веронауке, српског језика, историје и географије.
Црква Светог Димитрија у Виндзору такође је место где се чује дечија граја и где се учи ћирилица. Школа има дугу историју, али је деценијама радила са променљивим успехом. Њен рад се стабилизовао 2008. године и од тада се редовно држи настава. Школске просторије су у потпуности реновиране и прилагођене школским потребама током 2014. године.
Школа цркве Свети Сава у Ванкуверу има дугу историју. Почела је са радом још далеке 1971. године. Рад школе се огледао у изучавању веронауке, језика и националне историје. У периоду од 1973-1978.године, о раду школе брину се тадашње попадије госпођа Зорка Додер, и касније госпођа Верица Дејанов. Са мањим и већим успехому раду школе учествовали су и други учитељи, али рад школе никада није био континуиран. Жеља је постојала, али је недостајала потребна подршка родитеља. Највећа брига о раду школе кроз цео историјат ЦШО била је препуштена свештеницима, који су поред својих обавеза употпуњивали њен рад.
У јесен 2000.године, школа је започела ново поглавље у своме раду. Захваљујући већем интересовању родитеља и очигледној потреби коју су уочили чланови Управе ЦШО Св. Сава и залагањем свештеника, ангажоване су учитељице које су са успехом и лепим резултатима завршиле свој рад у задње две школске године. После успешних наступа ђака школе на приредбама организованим на дан Св.Саве и Видовдан, могло се запазити да труд није био узалудан.
У једном периоду наставу је похађало педесеторо деце од 5-13 година. Велике заслуге за успешан рад школе у овом периоду припадају вредним и преданим учитељицама Слободанки Адамовић, Мирјани Павловић и Наташи Николић. Оне су са пуно љубави и стрпљења училе српску децу првим словима азбуке, правопису, правилном изговору, изражавању, уз пуну сарадњу и ангажовање свештеника о. Мирослава и о. Саве.
Године 2016. године са радом је почео и Српски камп „Свети Сава“, који се одржавао лети, а пре две године први пут је одржан и зимски камп. Српски језик се у кампу изучава кроз разне активности. Програм кампа укључује радионице из веронауке, културе, традиције, кувања, музичког, спорта, фоклора и уметности.
Српска школа “Свети Сава” у Калгарију при храму Светог Симеона Мироточивог ради од 2000. године. Настава се одржава недељом када ђаци присуствују и Светој литургији.
Школа Свети Сава у Монтреалу постоји од оснивања Црквено штколске-општине Света Тројица. Од септембра 2012. године носи име Светог Саве јер је он проповедао слогу међу људима, мудрости скромност, а нарочито значај вере и образовања.
Циљеви и задаци образовно-васпитног рада школе су учење и неговање српског језика као матерњег, развијање и јачање свести о свом националном, културном и верском идентитету као и ширење српске заједнице.
Програм се састоји од часова веронауке, српског језика за децу и дечијег хора. Школа функционише као непрофитна организација, а средства за основне потребе су покривена из фонда добровољних прилога родитеља.
Насловна фотографија: Деца српске школе цркве „Грачаница“ у Виндзору са својим наставницима и свештеницима
*Текст је део пројекта нашег портала о допунским школама за српску децу у дијаспори који суфинасира Управа за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних шпослова Владе Србије
