Српкиња створила срце и јетру на чипу
Будућност третмана који спашавају животе може бити само сићушна кап узорка крви, пише у онлајн издању „Њујорк поста“.
Научници са Универзитета Колумбија створили су скуп стварних, заиста сићушних, људских органа на чипу, што је „огромно достигнуће“ које би могло да помогне у тестирању лекова који спашавају животе.
На површини једног миклиметра професор Гордана Вуњак-Новаковић (на слици), вођа пројекта и њен тим успели су да „произведу људско срце, кост, јетру и кожу који су повезани васкуларним протоком са циркулишућим имуним ћелијама“..Органи на чипу су и генетски и физички повезани протоком имуних ћелија између њих, што значи да могу опонашати начин на који стварно људско тело функционише.
Истраживачи кажу да би култивисани органи ускоро могли да се користе за тестирање како би видели како ће нечије тело реаговати на различите терапије лековима тако да лекари могу бити сигурни да пружају најефикаснији третман за сваког пацијента.
-Ово је за нас велико достигнуће – рекла је Вуњак-Новаковић у изјави за South West News Service. – После 10 година истраживања органа на чиповима, и даље сматрамо да је то невероватно – срчани мишић који куца, јетра која метаболизира и функционална кожа и кост израсли су из ћелија пацијента. Опис чипа објављен је у насловној причи за журнал Nature Biomedical Engineering.
Дуго очекивани пробој пружа неинвазивни шаблон за стварне интеракције органа, заснован на сопственој ДНК стварне особе, „функционишући на начин који опонаша одговоре које бисте видели код пацијената“, рекла је ауторка студије др Кејси Роналдсон-Бушар.
-Обезбеђивање комуникације између ткива уз очување њихових индивидуалних фенотипова био је велики изазов – истакла је она.
Посматрање интеракције ових органа било је од суштинског значаја, уместо да се појединачно генеришу неповезани органи.
-У телу, сваки орган одржава сопствено окружење, док је у интеракцији са другим органима васкуларним протоком који носи циркулишуће ћелије и биоактивне факторе – објаснила је Роналдсон-Бушар. – Зато смо одлучили да повежемо ткива васкуларном циркулацијом, истовремено чувајући сваку појединачну нишу ткива која је неопходна за одржавање његове биолошке верности, опонашајући начин на који су наши органи повезани у телу.
Разлог зашто су ова четири органа укључена у чип тиче се њихових различитих ембрионалних оригинала, структуре и функције. Сваки је развијен у сопственим оптимизованим одељцима на чипу, одвојеним танком ендотелном баријером која би омогућила васкуларну циркулацију између њих, посебно размену моноцита и макрофага, имуних ћелија које усмеравају како ткива реагују на спољашње факторе.
Једноставан узорак крви из сопствених матичних ћелија пацијената коришћен је за узгој њихових клонираних ткива за само четири до шест недеља. Истраживачи су током испитивања имали на уму тестирање лекова против рака – користећи доксорубицин, хемотерапију, као пример током студије. Међу осталим нежељеним ефектима је и могућност кардиотоксичности или оштећења срчаног ткива узрокована неким обликом токсина.
Упоредили су ефекте лека на органе чипа са извештајима из клиничких студија истог лека.
-Најважније, мултиоргански чип је тачно предвидео кардиотоксичност и кардиомиопатију које често захтевају од клиничара да смање терапијске дозе доксорубицина или чак да прекину терапију – рекла је Вуњак-Новаковић, која је раније била на насловницама када је показала да инертни људски органи могу оживети повезујући их са живим свињама.
Потенцијалне употребе у истраживању и прогнози широко се крећу кроз низ системских болести, укључујући рак и ковид-19 – области које тим Универзитета Колумбија наставља да проучава, као и развој стандардизованог чипа прилагођеног кориснику како би више лекара и научника могло дочепају се алата.
-Узбуђени смо због потенцијала овог приступа – рекла је Гордана Вуњак-Новаковић, напомињући да је циљ да се схвати како болест напада „један по једдног пацијента“.